Преминула „Мама Ерасмус”
У Риму је, у 91. години живота, преминула Софија Коради, италијанска професорка и визионарка, позната као „мама Ерасмус“, жена која је створила програм студентске размене који је заувек променио образовање у Европи и животе чак 16 милиона младих људи. Вест о њеној смрти објавили су јуче италијански медији, а бројни европски лидери и универзитети одали су јој почаст.
Софија Коради је већ као млада студенткиња показивала изузетну радозналост и интернационални дух. Добила је престижну Фулбрајт стипендију, захваљујући којој је отишла на Универзитет Колумбија у Њујорку, где је дипломирала право.
Боравак у Сједињеним Државама јој је отворио нове хоризонте – упознала је отвореност академског система, могућност интердисциплинарног рада и слободу студирања у различитим земљама.
По повратку у Италију, међутим, суочила се с бирократским зидом: италијански образовни систем није желео да призна њену америчку диплому. Управо тај тренутак, како је касније говорила, пробудио је у њој идеју која ће променити свет – ако студентима не могу признати дипломе из иностранства, можда треба створити програм који ће омогућити да се различити универзитети међусобно повежу и признају студије.
Рађање европске идеје
Коради је годинама неуморно заговарала своју идеју о размени студената и академској мобилности унутар Европе. Њен предлог је најзад прихваћен, и 1987. године рођен је Ерасмус програм, који је у почетку обухватао свега 11 земаља и неколико стотина студената.
Данас, готово четири деценије касније, тај број је порастао на више од 16 милиона учесника, а Ерасмус је постао симбол отворености, заједништва и европског идентитета.
Програм, који финансира и координира Европска унија, омогућава студентима да део својих студија проведу на партнерским универзитетима у другим земљама, учећи не само о својим струкама, већ и о другим културама, језицима и начинима живота.
„Мама Ерасмус”
Софија Коради, коју су с разлогом звали „Мама Ерасмус“, увек је истицала да је програм рођен као њена „лична мировна мисија“ током Хладног рата. Сматрала је да ће генерације младих, које живе и уче заједно, градити Европу у којој више неће бити места за ратове и мржњу.
„Сањала сам о европској омладини која ће се обогатити кроз своје разлике“, говорила је често. „Ерасмус није само образовни програм, већ начин да постанемо бољи људи.“
Вест о њеној смрти изазвала је талас реакција широм континента. Италијански министар спољних послова Антонио Тајани назвао ју је „женом која је родила Генерацију Европе“, додајући да је „инспирасала милионе младих да путују, студирају и прихватају различите културе“.
Француски председник Емануел Макрон огласио се на мрежи X поруком: „Милиони студената дугују јој своје видике. Сањала је о Европи повезаној разликама, а не поделама – и то је остварила.“
Србија је део програма
Србија од 2019. године има статус „програмске земље” у оквиру Еразмуса+. То значи да студенти из Србије имају иста права и могућности као и студенти из држава Европске уније — могу да се пријаве за размене, праксе и друге облике међународне сарадње.
Могу да учествују студенти основних, мастер или докторских студија, који су уписани на акредитовани универзитет у Србији и који су завршили барем прву годину студија (за размене).
Није важно да ли су студенти универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу или Крагујевцу, важно је да факултет има споразум о размени са универзитетом у иностранству.
Студенти из Србије могу да иду на размену (један или два семестра у иностранству), стручну праксу (у фирмама, институцијама или лабораторијама) или чак на заједничке мастер програме које финансира ЕУ (тзв. Ерасмус Мундус Јоинт Мастер Дегреес).
Током боравка у иностранству студенти примају стипендију која покрива трошкове живота и путовања (износ зависи од земље). На пример, за Француску или Немачку месечно се добија око 800–900 евра, а за земље са нижим трошковима живота око 600–700 евра.
Сви испити које студент положи у иностранству уносе се у тзв. Леарнинг Агреемент – уговор између два универзитета. По повратку у Србију, факултет признаје те предмете као да су положени код куће, тако да студент не губи годину.
Пријаве за Ерасмус се најчешће врше на два начина: преко факултета или универзитета – већина има канцеларију за међународну сарадњу или Ерасмус координатора, који објављују конкурс једном или двапут годишње; или директно за Ерасмус Мундус мастер програме – пријава иде путем званичног сајта Европске комисије и конкурише се за цео мастер програм, који се похађа у више земаља.
