Stradanje dečanskog monaha Gavrila
Bio je lep i uzvišen kao Bog. Tako je dečanskog monaha Gavrila u svojoj knjizi „Crvena kuga” opisao istoričar i književnik Antonije Đurić, koji je bio Gavrilov sapatnik u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.
Gavrilo je rođen 1920. godine u Mostaru u bogatoj trgovačkoj i vinarskoj porodici Kovačina. Nakon završetka školovanja u Mostaru i Sarajevu, odlučuje da se zamonaši u manastiru Visoki Dečani, gde završava trogodišnju monašku školu.
Kada je NDH 1941. godine uspostavila vlast u Mostaru, deo Gavrilove porodice je izbegao u Beograd a deo je stradao od ustaških ruku u Mostaru. Gavrilo je ceo Drugi svetski rat proveo u manastiru Dečani i zahvaljujući njegovom poznavanju italijanskog jezika manastir nije devastiran, jer je ta svetinja, kao i cela Metohija, bila u italijanskoj okupacionoj zoni. Današnju emisiju posvetio sam Gavrilu i njegovom stradanju – čujemo od Branka Stankovića, autora „Kvadrature kruga” (RTS 1, 18.25) koji je svojom jednostavnoću i dokumentarnim pristupom postao zaštitni znak beogradske televizije.
Dodaje da su posle Drugog svetskog rata nove vlasti pohapsile deo dečanskih monaha, deo prognale a manastiru je oduzeto oko 700 hektara zemlje, vinograda i šuma. Od brojnog bratstva u Dečanima, ostalo je samo četiri monaha. Među njima i mladi Gavrilo. Vrlo brzo je i on uhapšen pod lažnom optužbom da je održavao veze sa Dražom Mihailovićem. Divizijski vojni sud u Prištini zbog toga Gavrila osuđuje na deset godina zatvora i upućuje ga na izdržavanje kazne u Sremsku Mitrovicu. Gavrlo je umro u svojoj 29. godini života, izdržao je samo četiri godina zatvorske kazne. Umro je sa ikonom na grudima, kako svedoči u svojim memoarima Antonije Đurić. Sahranjen je na zatvorskom groblju u Laćarku. Njegova porodica nije mogla da dobije posmrtne ostatke sve dok se nije navršilo deset godina zatvorske kazne.
– Njegova majka je nekoliko puta pisala upravi zatvora u Sremskoj Mitrovici tražeći Gavrilovu smrtovnicu kako bi mogla da reši imovinsko-pravne odnose i povratiti imovinu koju im je tokom rata oduzela NDH. Dobila je tek iz petog pokušaja. Tada je već bilo kasno, jer su nove, posleratne vlasti pretvorile svu imovinu porodice Kovačina u društvo. Sa ovom pričom o monahu Gavrilu završava se mini ciklus o stradanju srpskih porodica iz Hercegovine tokom Drugog svetskog rata i kasnije, za vreme građanskog rata devedesetih godina. Šokantan je podatak šta su i koliko posedovali mostarski Srbi, ali im je oduzeto. Već sledeće subote, 18. oktobra, otvaram novu temu, snimio sam nedavno tri nove emisije u Makedoniji – rekao je Branko Stanković.
