„Paralelni svet”

Peto izdanje kolektivne izložbe umetničkih radova na temu „Paralelni svet” može da se pogleda do kraja septembra u Zetskoj ulici, kod Skadarlije, u galeriji kluba „Beti Ford”. Izložba je projekat diplomirane grafičarke Ane Marinović, u organizaciji Udruženja „Kreativna fabrika”.

Kako ona za „Magazin” kaže, deo je trilogije koju pored „Paralelnog sveta” čine još izložbe „Crno-beli svet” i „Svet u boji”. Na izložbi su predstavljeni radovi 72 autora iz zemlje i regiona, dodaje. „Obuhvaćene su različite tehnike likovnih i primenjenih umetnosti, uključujući crtež, sliku, akvarel i grafiku, ali i danas popularnu fotografiju, često i kolaž, digitalne radove, mozaik i skulpturu”, kaže organizatorka izložbe.

Nemanja Jevrić, student filmske režije, odlučio je da na ovoj izložbi učestvuje, smatrajući da je likovna umetnost bliska filmskoj: „Tu ljubav – slikanje – pronašao sam na fakultetu na predmetu istorija umetnosti. Još kao mali sam voleo da stvaram rukama. Vremenom, pošto me neprekidno privlači vizuelna umetnost, ta ljubav me je dovela do ove izložbe.”

„Paralelni svet”, po njemu, može da se posmatra iz više uglova. Za njega je to jedan psihološki aspekt i egzistencijalni način života između onoga što živimo sada u datom trenutku i metafizičkog stanja koje kroz simbole, unutrašnja stanja i doživljaje možemo da osetimo i opišemo. „Moja slika ’Krugovi sećanja’ predstavlja unutrašnje stanje kroz samo vreme koje živimo, ima dosta metafora poput spirala i bavi se unutrašnjim sećanjima na doživljaje. Sećanje nije uvek isto, nije se uvek nešto isto ni desilo – sam čin asociranja na istu situaciju koja se dogodila menja ono što smo doživeli”, rekao je na izložbi okupljenom društvu svojih kolega studenata.

Sara Marković privukla je pažnju svojom fotografski realističnom slikom „Svet leptira”. Sveže diplomirani je master umetnik sa Fakulteta primenjenih umetnosti. Naime, master studije primenjenog slikarstva završila je prošle godine. Opredelila se za pravac koji naziva „figurativni, renesansni i romantičarski realizam, pomešan i sa impresionizmom u pogledu upečatljivih boja”: „Htela sam da dokažem da se maštoviti svet koji raste, i razvija.”

Slikarstvom se bavi od desete godine i završila je pre studija srednju školu „Tehnoart” u Beogradu. Imala je dve zapažene samostalne izložbe: u DOB-u „Simfonija stvaranja” i u SKC-u „Uvod u harmoniju”.

Vitomir Milenkovski, veliki ljubitelj slikarstva, počeo je intenzivno da slika uz životnu devizu „Nikad nije kasno”. Njegova slika predstavlja enigmu, kaže: „Slika je nastala spontano, ne sa unapred osmišljenom temom. Često boje mešam na drugom platnu, a od onoga što ostane pokušavam da napravim sliku. Tako nastaju neplanirana dela.”

Inače, radio je kao zanatlija metalske struke i oduvek je u sebi imao ljubav prema stvaranju, kako priča. Iz hobija kojim je u penzionerskim danima hteo da ispuni neostvarenu želju iz mladih dana nastala je njegova svakodnevica sa slikarstvom, tokom koje je upoznao veliki broj kvalitetnih akademskih slikara. Pored njih je u druženju i učio i, eto, počeo da učestvuje i na izložbama.

„Ništa posebno i ništa namerno. Čista ljubav”, poručuje.

Od karikaturiste do slikara

Poznati ilustrator Jugoslav Vlahović, koji je bio gost na izložbi, setio se u našem razgovoru karikaturiste Ive Kušanića: „Čim je završio Akademiju likovnih umetnosti, počeo je da se bavi novinskom karikaturom i ceo radni vek je radio u ’Politici’ kao briljantan karikaturista. Kad se penzionisao, nastavio je gde je stao posle akademije i uradio 65 slika u ulju.”