Neobična sudbina partizanske marke
Stvorena je još u ratu, u Drvaru, i njen autor, umetnik Đorđe Andrejević Kun je otisnuo svega 20 primeraka. Jedan se danas čuva u PTT muzeju u Beogradu
Jedna od najpoznatijih poštanskih maraka čuvenog umetnika Đorđa Andrejevića Kuna, stvorena u ratnim uslovima, imala je neobičnu sudbinu. Od Drvara, gde je urađena, prošla je trnovit put, čuvana i skrivana kao istinska relikvija, na kraju se obrela u zbirci PTT muzeja u Beogradu. Kako je za „Magazin” pojasnila Gordana Rafael, samostalni saradnik muzeja, sve je počelo za vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a kada je Kun od Todora Vujasinovića, poverenika za ekonomsku obnovu, dobio nalog da uradi nacrt i kliše za prvu zvaničnu partizansku marku Jugoslavije.
– On se odmah dao na posao, ali ga je u tome sprečila Šesta neprijateljska ofanziva i povlačenje u Drvar. Zadatak je završio tek na oslobođenoj teritoriji – kaže Gordana. – Kliše je izradio na kruškovom drvetu i otisnuo 20 primeraka tamnocrvene boje. Na sredini je bio crtež partizanskog borca koji u levoj ruci drži razvijenu jednobojnu zastavu, a u desnoj ruci pušku. Na gornjoj strani je natpis „Jugoslavija”, ispisan latinicom, a na donjoj ćirilicom. Nije otisnuta novčana vrednost (nema nominalu), jer na oslobođenoj teritoriji novac nije bio u opticaju. S desne strane ispod crteža umetnik se potpisao sa Kun.
Sećanje na Sutjesku
Kun je izradio i idejne crteže za prvo izdanje redovnih franko maraka u okupacionim dinarima s likom maršala Tita, koje su se pojavile 1945. godine. Zanimljiv je i nacrt za marku koju je izradio 1959. povodom 40 godina osnivanja Komunističke partije Jugoslavije.
Ima PTT muzej u svojoj zbirci i idejni Kunov nacrt prigodnog izdanja marke povodom 15 godina bitke na Sutjesci, kao i nacrte za marke kojima se obeležavalo 150 godina Prvog srpskog ustanka. Ovaj stvaralac je i autor maraka s motivima ustaničkog topa, pečata Praviteljstvujuščeg sovjeta i portreta Karađorđa. Iz Kunove mape crteža „Partizanka” preuzeti su motivi za dve marke: crtež „Kolona” ima nominalu od 15 dinara, a drugi „Na položaju” nominalu od 50 dinara. Štampane su 1963. povodom dve decenije od bitke na Sutjesci.
Kun se i pre Drugog svetskog rata bavio umetničkim nacrtima za poštanske marke, tako da se u muzeju čuvaju i oni iz 1939. s probnim otiscima koji su urađeni za dobrovoljno privatno izdanje za obolelo PTT osoblje, sa slikom zgrade bolnice, planetom i telegrafskim žicama. Rešenje nije prihvaćeno, baš kao ni ono povodom godišnjice smrti kralja Aleksandra Karađorđevića. Marka je trebalo da ima njegov lik.
Akter i saborac
Prošle godine navršilo se 120 godina od rođenja i šest decenija od smrti ovog umetnika. Ostao je upamćen po mnogim delima, između ostalog i po nacrtima za prigodne poštanske marke, dok je ceo život posvetio borbi za ono u šta se veruje. Bio je slikar, grafičar, primenjeni umetnik. Imao je raskošan talenat, dok je disciplinu i marljivost, koje su ga krasile, stekao u najmlađim danima, u porodici.
– Da bi rad i svoja uverenja verodostojno prikazao, odlazio je u središte događaja, bio je akter i saborac ljudi koje je prikazivao na svojim slikama, grafikama, kao i na umetničkim nacrtima za poštanske marke – smatra sagovornica.
UČESNIK ŠPANSKOG RATA
Kako je zapisano u „Vikipediji”, Kun je bio učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. U predratnoj Jugoslaviji najviše je slikao prizore socijalne stvarnosti i društvenog revolta, a beležio je prizore iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape… Autor je idejnih rešenja za ordenje i grb SFRJ.
