Необична судбина партизанске марке
Створена је још у рату, у Дрвару, и њен аутор, уметник Ђорђе Андрејевић Кун је отиснуо свега 20 примерака. Један се данас чува у ПТТ музеју у Београду
Једна од најпознатијих поштанских марака чувеног уметника Ђорђа Андрејевића Куна, створена у ратним условима, имала је необичну судбину. Од Дрвара, где је урађена, прошла је трновит пут, чувана и скривана као истинска реликвија, на крају се обрела у збирци ПТТ музеја у Београду. Како је за „Магазин” појаснила Гордана Рафаел, самостални сарадник музеја, све је почело за време Другог заседања АВНОЈ-а када је Кун од Тодора Вујасиновића, повереника за економску обнову, добио налог да уради нацрт и клише за прву званичну партизанску марку Југославије.
– Он се одмах дао на посао, али га је у томе спречила Шеста непријатељска офанзива и повлачење у Дрвар. Задатак је завршио тек на ослобођеној територији – каже Гордана. – Клише је израдио на крушковом дрвету и отиснуо 20 примерака тамноцрвене боје. На средини је био цртеж партизанског борца који у левој руци држи развијену једнобојну заставу, а у десној руци пушку. На горњој страни је натпис „Југославија”, исписан латиницом, а на доњој ћирилицом. Није отиснута новчана вредност (нема номиналу), јер на ослобођеној територији новац није био у оптицају. С десне стране испод цртежа уметник се потписао са Кун.
Сећање на Сутјеску
Кун је израдио и идејне цртеже за прво издање редовних франко марака у окупационим динарима с ликом маршала Тита, које су се појавиле 1945. године. Занимљив је и нацрт за марку коју је израдио 1959. поводом 40 година оснивања Комунистичке партије Југославије.
Има ПТТ музеј у својој збирци и идејни Кунов нацрт пригодног издања марке поводом 15 година битке на Сутјесци, као и нацрте за марке којима се обележавало 150 година Првог српског устанка. Овај стваралац је и аутор марака с мотивима устаничког топа, печата Правитељствујушчег совјета и портрета Карађорђа. Из Кунове мапе цртежа „Партизанка” преузети су мотиви за две марке: цртеж „Колона” има номиналу од 15 динара, а други „На положају” номиналу од 50 динара. Штампане су 1963. поводом две деценије од битке на Сутјесци.
Кун се и пре Другог светског рата бавио уметничким нацртима за поштанске марке, тако да се у музеју чувају и они из 1939. с пробним отисцима који су урађени за добровољно приватно издање за оболело ПТТ особље, са сликом зграде болнице, планетом и телеграфским жицама. Решење није прихваћено, баш као ни оно поводом годишњице смрти краља Александра Карађорђевића. Марка је требало да има његов лик.
Актер и саборац
Прошле године навршило се 120 година од рођења и шест деценија од смрти овог уметника. Остао је упамћен по многим делима, између осталог и по нацртима за пригодне поштанске марке, док је цео живот посветио борби за оно у шта се верује. Био је сликар, графичар, примењени уметник. Имао је раскошан таленат, док је дисциплину и марљивост, које су га красиле, стекао у најмлађим данима, у породици.
– Да би рад и своја уверења веродостојно приказао, одлазио је у средиште догађаја, био је актер и саборац људи које је приказивао на својим сликама, графикама, као и на уметничким нацртима за поштанске марке – сматра саговорница.
УЧЕСНИК ШПАНСКОГ РАТА
Како је записано у „Википедији”, Кун је био учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а бележио је призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе… Аутор је идејних решења за ордење и грб СФРЈ.
