Dositej – od Čakova do Beograda

Dositej Obradović rođen je u rumunskom delu Banata, u selu Čakovo, ali se pouzdano ne zna kada. To kazuju i spomen-ploče na kojima su upisane dve godine 1739. i 1742. na kući koja nije ona u kojoj je ugledao svet. U Ulici Uniri (Sindikata) danas tako stoji memorijalno zdanje na mestu stare, verovatno trošne banatske kuće s kraja 19. veka, koja prosto građevinski nije mogla da izdrži vreme, napominje naš sagovornik, arhitekta Aleksandar Stanojlović iz Pančeva.

„Pre više od dve decenije ’Hemofarm koncern’ je privatan posed otkupio, a onda je doneta odluka da se osnuje zadužbina koja će brinuti o imanju, kako bi bilo sačuvano sećanje na Dositeja i njegovo delo. Objekat je obnovljen u nekoliko faza, postojala je postavka koja je čekala trajno rešenje. Sada ga je dobila projektom Zadužbine ’Dositej Obradović’ iz Beograda, na čelu sa upravnicom Mirjanom Dragaš”, objašnjava Stanojlović.

Autor teksta i odabira ilustracija za postavku „Od Čakova do Beograda” je Eliana Gavrilović iz Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, a ambijentalno ga je uobličio naš sagovornik.

„Kuća je bez stilskih odlika, ima dve prostorije, ajnfort i dvorište, i izgleda kao bilo koja kuća te epohe. Dakle nije muzej i u njoj nema autentičnih predmeta, kojih je iz Dositejevog vremena i inače malo, jer od njegovih ličnih stvari nije sačuvano gotovo ništa, sem knjiga, koje je napisao. Tako je ova lokacija zamišljena kao polazna tačka za ljude iz Srbije, na putu do Temišvara i obilaska znamenitosti”, napominje Stanojlović.

Dositejev lik čuva jedina skulptura u postavci, a životopis može se pratiti kroz niz panoa, na interaktivan način, kako bi što vernije bio prikazan njegov put kroz Evropu, kao i veliko delo koje je ostavio srpskom narodu. Takođe, zainteresovani, kojima je Čakovo u Rumuniji daleko, mogu preuzeti aplikaciju s
audio-vodičem kroz postavku.

Stanojlović podseća da je Dositej često menjao zanimanja i mesta boravka. U Temišvaru je bio šegrt, kada je pobegao u Hopovo rešio je da bude monah, onda napušta monaški život, kako bi putovao po Evropi, u isto vreme radeći kao kaluđer, ali i prosvetitelj.

„Hteo sam da pokažem tu dvojnost njegovog karaktera, ali i naše kulture, gde su naši znameniti ljudi istovremeno bili i crkveni i svetovni. Takođe, želeli smo da prikažemo sva mesta u kojima je boravio, a koja i neposredno i posredno pripadaju srpskoj kulturi. Da li su to Lajpcig i Hale, gde je studirao, da li Beč gde je živeo i izdavao knjige, da li Trst gde se družio s našim ljudima, da li Hilandar i gradovi u Grčkoj, Carigrad, Venecija, sve ono što treba da prikaže i Dositejev put i njegovo prisustvo, odnosno srpske kulture u Evropi”, priča Stanojlović.

Spomen-kuća sada ima i lepo uređeno dvorište, čime je stvoren prostor za okupljanja mladih slavista, književnika... Manifestacija „Dositejevi dani” ove godine završena je svečanom akademijom u gimnaziji u Temišvaru, koja nosi njegovo ime, ali i posetom kući u Čakovu, gde se čulo „Tamo daleko” i „Ovo je Srbija” u izvedbi akademskog hora „Collegium musicum”.

„Trenutna teškoća je što ta kuća nema svog domaćina, nekoga ko bi posetioce dočekao. Čakovo je malo mesto, a naših ljudi koji su tamo ostali je malo i stari su. Teško je pronaći zainteresovane da volontiraju na poslu kustosa i vodiča, ali i da održavaju imanje, te je tako spomen-kuća, u ovom trenutku, otvorena samo nekim prigodnim datumima”, kaže arhitekta Stanojlović.

Tri spomen-table

Do obnove Dositejeve kuće u Čakovu, na njenoj fasadi su stajale tri table, dve na srpskom i jedna na rumunskom jeziku. Prva je postavljena još 1911. godine, za stogodišnjicu smrti, kao i reljef s njegovim likom. Druga je postavljena na vek i po od smrti, i one se sada nalaze u ajnfortu kuće. Spolja od pre nekoliko meseci stoji i treća, mermerna tabla rad vajara Zorana Jovanovića.

„Zanimljiv je detalj da na prvoj tabli iz 1911. piše da je tu rođen Dositej Obradović”, skreće pažnju Stanojlović.