Доситеј – од Чакова до Београда
У обновљеној спомен-кући, на месту оне у којој је рођен Доситеј Обрадовић, траје изложба која приказује његов пут кроз Европу и дело које је оставио српском народу
Доситеј Обрадовић рођен је у румунском делу Баната, у селу Чаково, али се поуздано не зна када. То казују и спомен-плоче на којима су уписане две године 1739. и 1742. на кући која није она у којој је угледао свет. У Улици Унири (Синдиката) данас тако стоји меморијално здање на месту старе, вероватно трошне банатске куће с краја 19. века, која просто грађевински није могла да издржи време, напомиње наш саговорник, архитекта Александар Станојловић из Панчева.
„Пре више од две деценије ’Хемофарм концерн’ је приватан посед откупио, а онда је донета одлука да се оснује задужбина која ће бринути о имању, како би било сачувано сећање на Доситеја и његово дело. Објекат је обновљен у неколико фаза, постојала је поставка која је чекала трајно решење. Сада га је добила пројектом Задужбине ’Доситеј Обрадовић’ из Београда, на челу са управницом Мирјаном Драгаш”, објашњава Станојловић.
Аутор текста и одабира илустрација за поставку „Од Чакова до Београда” је Елиана Гавриловић из Музеја Вука и Доситеја у Београду, а амбијентално га је уобличио наш саговорник.
„Кућа је без стилских одлика, има две просторије, ајнфорт и двориште, и изгледа као било која кућа те епохе. Дакле није музеј и у њој нема аутентичних предмета, којих је из Доситејевог времена и иначе мало, јер од његових личних ствари није сачувано готово ништа, сем књига, које је написао. Тако је ова локација замишљена као полазна тачка за људе из Србије, на путу до Темишвара и обиласка знаменитости”, напомиње Станојловић.
Доситејев лик чува једина скулптура у поставци, а животопис може се пратити кроз низ паноа, на интерактиван начин, како би што верније био приказан његов пут кроз Европу, као и велико дело које је оставио српском народу. Такође, заинтересовани, којима је Чаково у Румунији далеко, могу преузети апликацију с
аудио-водичем кроз поставку.
Станојловић подсећа да је Доситеј често мењао занимања и места боравка. У Темишвару је био шегрт, када је побегао у Хопово решио је да буде монах, онда напушта монашки живот, како би путовао по Европи, у исто време радећи као калуђер, али и просветитељ.
„Хтео сам да покажем ту двојност његовог карактера, али и наше културе, где су наши знаменити људи истовремено били и црквени и световни. Такође, желели смо да прикажемо сва места у којима је боравио, а која и непосредно и посредно припадају српској култури. Да ли су то Лајпциг и Хале, где је студирао, да ли Беч где је живео и издавао књиге, да ли Трст где се дружио с нашим људима, да ли Хиландар и градови у Грчкој, Цариград, Венеција, све оно што треба да прикаже и Доситејев пут и његово присуство, односно српске културе у Европи”, прича Станојловић.
Спомен-кућа сада има и лепо уређено двориште, чиме је створен простор за окупљања младих слависта, књижевника... Манифестација „Доситејеви дани” ове године завршена је свечаном академијом у гимназији у Темишвару, која носи његово име, али и посетом кући у Чакову, где се чуло „Тамо далеко” и „Ово је Србија” у изведби академског хора „Collegium musicum”.
„Тренутна тешкоћа је што та кућа нема свог домаћина, некога ко би посетиоце дочекао. Чаково је мало место, а наших људи који су тамо остали је мало и стари су. Тешко је пронаћи заинтересоване да волонтирају на послу кустоса и водича, али и да одржавају имање, те је тако спомен-кућа, у овом тренутку, отворена само неким пригодним датумима”, каже архитекта Станојловић.
Три спомен-табле
До обнове Доситејеве куће у Чакову, на њеној фасади су стајале три табле, две на српском и једна на румунском језику. Прва је постављена још 1911. године, за стогодишњицу смрти, као и рељеф с његовим ликом. Друга је постављена на век и по од смрти, и оне се сада налазе у ајнфорту куће. Споља од пре неколико месеци стоји и трећа, мермерна табла рад вајара Зорана Јовановића.
„Занимљив је детаљ да на првој табли из 1911. пише да је ту рођен Доситеј Обрадовић”, скреће пажњу Станојловић.
