Šumadijsko more
Oaza za veslače, pecaroše, izletnike iako u vodi nema kupanja. Atrakcija manastir od lomljenog kamena
Na magistralnom putu Kragujevac–Kraljevo šteta je leti ne skrenuti kod Ravnog gaja desno ka Gružanskom jezeru. Okruženo šumovitim brdima, naše najveće veštačko jezero nije bez razloga od ponosnih Knićana, kojima teritorijalno pripada, nazvano Šumadijskim morem.
Iako zvanično nema kupanja, oko „plavog bisera” Šumadije uvek je mnogo pecaroša, naši veslači se ovde pripremaju za takmičenja, a poveli smo se za retkim kupačima čije uživanje u toploj i čistoj vodi, kako smo se usput rashladivši kratko noge uverili, nije moglo da se odglumi.
Uređenih javnih plaža nema, ali od pecaroša svi traže savet na kojim pristupačnim mestima može da se „brčne” i „jezero ne ugrozi”, a nedavno je doseljenik iz Francuske napravio na putu ka selu Žunje i svoju „La teras”, kako je nazvao kompleks za turiste čiji bazen izgleda tako kao da se stapa u jezero. Iako se može bućnuti u jezeru na sopstvenu odgovornost, kupanje je i dalje tu zabranjeno.
„Gružansko jezero nastalo je pregrađivanjem reke Gruže, jedne od reka najbogatijih vodom u Šumadiji, radi snabdevanja Kragujevca i dela Kraljeva pijaćom vodom, što mu je osnovna namena. Uprkos tome, sve je veća poseta jezeru i tokom ovog leta sve sobe za izdavanje su pune i ranije rezervisane, tako da je teško naći prenoćište. Iako jezero nije mesto za masovni turizam, sve popularniji postaje mir i pejzaž očuvane prirode. Ovde je i oaza retkih ptica”, kaže Dragica Ilić, direktorka Turističke organizacije opštine Knić.
Po njenim rečima, sve veći broj novih privatnih pansiona, ali i vikendica koje preko noći niču oko jezera, pored dosadašnja tri kategorisana smeštaja, stvaraju uslove i za porast turizma u ovom kraju. Ovde je izgrađeno u poslednje vreme desetak novih turističkih objekata za smeštaj i hranu. Tome je doprinelo i Omladinsko takmičenje Srbije u veslanju koje se od pre dve godine ovde održava. Organizuju se i velika takmičenja u pecanju na jezeru bogatom ribom. Šaran i štuka su najčešći ulov, ali ima i somova težih od 100 kilograma. Oko vode mogu da se vide porodice na pikniku, ali i velike grupe mladih koji roštiljaju. Kad neki od njih za sobom ne bi ostavljali plastične flaše, lepotu slike s jezera ništa ne bi kvarilo.
Mnogi od posetilaca posle boravka na jezeru obiđu manastir Kamenac iz vremena despota Stefana Lazarevića, do kojeg se dolazi kada se s istog puta ka Kraljevu skrene levo od Ravnog gaja. Ovo remek-delo od lomljenog kamena više puta je uništavano i potom obnavljano, spomenik je kulture od 1969. godine. Naročito je upečatljiv drveni ikonostas Dimitrija Posnikovića.
Najzad, mnogi svrate na kupanje na poznatim bazenima u Ravnom gaju pod drvenim krovom, ispred kojih uživaju ispod drveća u prirodi.
Najveći doživljaj za sve putnike je, ipak, poseta gružanskim domaćinima, čije slatko od smokve uz hladnu izvorsku vodu i, naročito, širok dobroćudni osmeh, pobeđuje i umor i vrućinu.
Borački krš
Za one koji leti osim da se rashlađuju vole i da obilaze, u Kniću nedaleko od jezera nalazi se Borački krš, reljefni fenomen nastao kao deo ugašenog vulkana u Rudničkom masivu. Smatra se da je priroda izvajala „skulpture” od okamenjene lave. S vrha na 515 metara nadmorske visine uverismo se posle dvoipočasovnog penjanja, vidi se cela dolina Gruže. Nad njom kao da budno stražari borački kamen, utkan u ovdašnje ostatke srednjovekovnog grada Borča, koji je dobio ime po čestim borbama. Ostaci „slavnog grada”, kako su ga u vreme despota Stefana zvali, „kriju” i sačuvanu crkvu iz vremena cara Dragutina, iz 13. veka.
