Шумадијско море

На магистралном путу Крагујевац–Краљево штета је лети не скренути код Равног гаја десно ка Гружанском језеру. Окружено шумовитим брдима, наше највеће вештачко језеро није без разлога од поносних Книћана, којима територијално припада, названо Шумадијским морем.

Иако званично нема купања, око „плавог бисера” Шумадије увек је много пецароша, наши веслачи се овде припремају за такмичења, а повели смо се за ретким купачима чије уживање у топлој и чистој води, како смо се успут расхладивши кратко ноге уверили, није могло да се одглуми.

Уређених јавних плажа нема, али од пецароша сви траже савет на којим приступачним местима може да се „брчне” и „језеро не угрози”, а недавно је досељеник из Француске направио на путу ка селу Жуње и своју „Ла терас”, како је назвао комплекс за туристе чији базен изгледа тако као да се стапа у језеро. Иако се може бућнути у језеру на сопствену одговорност, купање је и даље ту забрањено.

„Гружанско језеро настало је преграђивањем реке Груже, једне од река најбогатијих водом у Шумадији, ради снабдевања Крагујевца и дела Краљева пијаћом водом, што му је основна намена. Упркос томе, све је већа посета језеру и током овог лета све собе за издавање су пуне и раније резервисане, тако да је тешко наћи преноћиште. Иако језеро није место за масовни туризам, све популарнији постаје мир и пејзаж очуване природе. Овде је и оаза ретких птица”, каже Драгица Илић, директорка Туристичке организације општине Кнић.

По њеним речима, све већи број нових приватних пансиона, али и викендица које преко ноћи ничу око језера, поред досадашња три категорисана смештаја, стварају услове и за пораст туризма у овом крају. Овде је изграђено у последње време десетак нових туристичких објеката за смештај и храну. Томе је допринело и Омладинско такмичење Србије у веслању које се од пре две године овде одржава. Организују се и велика такмичења у пецању на језеру богатом рибом. Шаран и штука су најчешћи улов, али има и сомова тежих од 100 килограма. Око воде могу да се виде породице на пикнику, али и велике групе младих који роштиљају. Кад неки од њих за собом не би остављали пластичне флаше, лепоту слике с језера ништа не би кварило.

Многи од посетилаца после боравка на језеру обиђу манастир Каменац из времена деспота Стефана Лазаревића, до коjeг се долази када се с истог пута ка Краљеву скрене лево од Равног гаја. Ово ремек-дело од ломљеног камена више пута је уништавано и потом обнављано, споменик је културе од 1969. године. Нарочито је упечатљив дрвени иконостас Димитрија Посниковића.

Најзад, многи сврате на купање на познатим базенима у Равном гају под дрвеним кровом, испред којих уживају испод дрвећа у природи.

Највећи доживљај за све путнике је, ипак, посета гружанским домаћинима, чије слатко од смокве уз хладну изворску воду и, нарочито, широк доброћудни осмех, побеђује и умор и врућину.

Борачки крш

За оне који лети осим да се расхлађују воле и да обилазе, у Книћу недалеко од језера налази се Борачки крш, рељефни феномен настао као део угашеног вулкана у Рудничком масиву. Сматра се да је природа извајала „скулптуре” од окамењене лаве. С врха на 515 метара надморске висине уверисмо се после двоипочасовног пењања, види се цела долина Груже. Над њом као да будно стражари борачки камен, уткан у овдашње остатке средњовековног града Борча, који је добио име по честим борбама. Остаци „славног града”, како су га у време деспота Стефана звали, „крију” и сачувану цркву из времена цара Драгутина, из 13. века.