Ostrvo koje čuva zmija
S terase Tegalalang pirinčanih polja smeštenih u džungli i u foto-kadru prošaranih crvenim haljinama u kojima se turistkinje iznad njih nišu, pomalo razočarani izgradnjom kompleksa hotela na koju se uzgajivači pirinča žale, spuštamo se ka „obećanim” obalama na jugu ostrva Bali.
Hinduistički „raj” Indonezije ili „sveti romboid” koji „crtaju” na mapi ovog ostrva drevni hramovi u džungli, od moderne civilizacije i dalje „štite” kilometarske plaže, s mora teško pristupačne zbog džinovskih talasa Indijskog okeana.
Talasi udarajući ukrug „kriju” i hram na vodi Tanah Lot iz 16. veka, na koralnom grebenu. Danas je pretrpan turistima i foto-reporterima. Izuzetno ga je teško fotografisati. Još teže izbliza nego s terase na obali – zahvaljujući trenutnoj oseci mogli smo da priđemo, ali je osim u talasima, sakriven i u gustom egzotičnom drveću. U sam hram na steni ulazili su samo stanovnici ostrva, posetiocima je dozvoljeno samo da posmatraju obred u pećini u podnožju. Sveštenici u belim odeždama prskaju glave vernika svetom vodom izgovarajući molitve za duše živih i onih koji će se na ovaj svet „vratiti” reinkarnacijom u koju gotovo svi tamo veruju.
Samo ime Tanah Lot ili Zemlja u moru govori o ulozi hrama, jer morske zmije u njegovom podnožju tu su „da štite hram, a on celo ostrvo – od zlih duhova”. I posvećen je bogovima mora. Po legendi, hram od davnina štiti, savijajući se „u prsten”, „džinovska zmija” iz mitologije, koja je „nastala iz pojasa Nirarte u trenu kad on osniva ostrvo Bali”. Veruju i da je upravo Nirarta „nepoznati graditelj koji je podigao hram”, a legenda se završava verovanjem da ako dodirnete „svetu” zmiju koju čuvaju u jednoj od pećina koralne stene – i vi ćete biti zaštićeni. To se naplaćuje, doduše simbolično. Naravno, jedno predanje uvek inspiriše nastanak više verzija, pa se tamo priča i da parovi ne treba da idu zajedno u ovaj hram jer ta veza neće opstati, ali i to da će svako ko vidi Tanah Lot ponovo doći na Bali.
Tanah je, inače, kako priča vodič Miloš Lekić, jedan od sedam hramova duž zapadne obale ostrva gde su svetilišta, postavljena visoko na stenju, imala odbrambenu ulogu služeći kao osmatračnice. Građeni su tako da jedan gleda ka drugom, da bi Balinežani mogli međusobno da se upozore na neprijatelje i nedaće s mora.
U Kuti, oblasti koja je dugo bila glavni turistički raj, na stenovitoj litici visoko iznad mora ugledali smo sličan hram. Popeti se i do manjih hramova u podnožju kompleksa Uluvatu nije bilo lako, ali najviše zbog majmuna koji vrebaju turiste. Znaju da budu izuzetno bezobrazni, pa i agresivni. Vodiči se kreću stazama ka hramu s drvenim štapom u ruci za slučaj da neki od majmuna pokuša turisti da ukrade naočare ili kapu, ali s drveta, skriveni u rastinju, vrebaju i rance. Žena vodič kineskih turista, mašući štapom, upozoravala je: „Mankis! Mani, mani!” (Majmuni! Pare, pare!), otkrivši nam da znaju da otvore ranac, uzmu novčanik i ne možete da ih stignete. Pred nama, majmun je oteo ženi kremu za zaštitu od sunca, dok je drugi bežao ostaloj braći s konzervom u ruci udarajući po njoj kao po taktu afričkih plemena. Kažu da su im konzerve omiljeni plen.
Vredelo je, ipak, popeti se: s vrha se vide ogromni talasi koji preplavljuju put u izgradnji, a njime su nedavno, radi zaštite od erozije, zasečene visoke litice. Ovaj važni hram posvećen je Rudri ili verziji boga Šive, koji predstavlja destruktivnu prirodu, sudbinu koja odašilje strele smrti i bolesti, oca olujnih bogova. Vodič priča da je veliki bog kome se Balinežani najviše mole ujedno bog ponovnog stvaranja, a da je istorija hrama zasnovana na starom svetom pismu „Kusuma deva” iz 1005. godine. Građen je u 11. veku po savetu mudraca s Jave, odakle je hinduizam stigao na Bali, danas jedinstveno hindu ostrvo – sa 90 odsto vernika ove drevne religije u središtu muslimanske Indonezije. U hramu su pronađeni arheološki ostaci, kao i svedočanstvo da je u 15. veku drugi mudrac sa Jave Dang Hjang Dvijendra trasirao današnji hinduizam ostrva koje se oduprlo promeni religije tokom nadiranja osvajača. Hram u Uluvatu Dvijendra je izabrao za kraj i krunu svog duhovnog putovanja. Zato se i smatra jednim od šest najsvetijih mesta na ostrvu.
Kečaki ples o ljubavi
Dalje put turiste vodi na plažu Nusa Dua, omiljeno odmaralište australijskih ali i drugih turista. Bojan Selimović koji kao aj-ti stručnjak radi u Kini, odseo je ovde sa porodicom tvrdeći da je smeštaj za današnje prilike povoljan. U baru se ispijaju kokteli od kokosa kojim ostrvo obiluje, tako da morate da pazite da vam njegov plod ne padne na glavu. Kako kaže vodič: „Gledajte da vas kokos nikako ne udari.” Mnogi su se, ipak, zadržali u bazenu jer su talasi u tom trenu donosili plastične kese s brodova.
Na drugoj plaži – Melasti – recimo, istoga dana bilo je daleko prijatnije skakati na talasima čistog mora, a onda popodne, kada je plimu zamenila oseka, mnogi su prvi put doživeli da ih more samo nosi s jednog na drugi kraj plaže, uživajući kao u pokretnom džakuziju... Uz oseku teško se pliva, pa smo isplivali na drugom kraju uvale, dok je stotine digitalnih nomada s obale u suton snimalo i prenosilo na platformama ovaj prizor.
Iako je pod stenama najbolji hlad pod jakim suncem, i ove plaže imaju barove s bazenima i ležaljkama. na ljima radi ljubazna omladina, zadovoljna napojnicama i raspoložena da razgovara na engleskom.
Na Melasti plaži je i bar s više bazena, za koji ulaznica košta 20 evra s uračunatim ručkom i jednim pićem. Susedni je, pak, jeftiniji, pa nas je narukvica za bazen uz piće na ljuljaškama u hladu koštala četiri evra.
Nadomak ove „bele” plaže u selu Kutuh obilazak ostrva završili smo odlaskom na predstavu tradicionalnog kečaki plesa. Ples u balinežanskoj odeždi na platou nad morem praćen horskim šapatom „čak, čak, čak”, po kojem je dobio ime, a koji podseća na zvuke iz džungle majmuna, opisuje kako kralj Rama uspeva da oslobodi svoju ljubav Situ koju je oteo zli kralj Avana. Ples je nastao iz epa „Ramajana”.
Veliki broj Rusa i Ukrajinaca
Pored mnogih australijskih turista, koji do Balija imaju četiri do pet sati vožnje avionom, i Indusa koji dolaze na odmor, poslednjih godina ovde boravi veliki broj Rusa i Ukrajinaca koji se sklanjaju od rata.
Padang iz filma „Jedi, moli, voli”
Pored atraktivnih plaža iz spotova snimanih na obližnjem ostrvu Nusa Penida do kojeg se ide katamaranom – poput Dajmond biča i plaže sa stenom koja liči na glavu dinosaurusa – jedna od najpoznatijih je i Padang Padang na kojoj je sniman film „Jedi, moli, voli” sa Džulijom Roberts. Poznata je i po jednom od najvećih surf takmičenja i tome što na njoj žive majmuni. Atraktivna je i Suluban plaža, uklesana u litici, a do nje se kad vreme dozvoljava dolazi vijugavim stepenicama kroz prirodni luk.
Skuter i grčki restoran
Kako u Legijanu i Seminjaku, najpopularnijim turističkim mestima, stići brzo od hotela do plaže Dabl siks između njih, izgleda kao nagradno pitanje. Jer, kolone automobila sporo se kreću i preko dana, ali i uveče kada se odvija intenzivan noćni život u diskotekama i uz muziku bendova na popularnoj plaži. Dilemu smo rešili odvaživši se da nas povezu taksisti na skuterima za pet evra. Za one kojima ne prija azijska hrana, rešenje je grčki restoran u centru Legijana iz kojeg se ori sirtaki. Svi gradovi imaju i italijanske, francuske i druge kuhinje. Masaža je zaštitni znak i umeće balinežanskih žena – na plaži masaža nogu ili leđa košta četiri evra, a u salonima su najskuplje masaže celog tela oko 10 evra.
