Острво које чува змија
С терасе Тегалаланг пиринчаних поља смештених у џунгли и у фото-кадру прошараних црвеним хаљинама у којима се туристкиње изнад њих нишу, помало разочарани изградњом комплекса хотела на коју се узгајивачи пиринча жале, спуштамо се ка „обећаним” обалама на југу острва Бали.
Хиндуистички „рај” Индонезије или „свети ромбоид” који „цртају” на мапи овог острва древни храмови у џунгли, од модерне цивилизације и даље „штите” километарске плаже, с мора тешко приступачне због џиновских таласа Индијског океана.
Таласи ударајући укруг „крију” и храм на води Танах Лот из 16. века, на коралном гребену. Данас је претрпан туристима и фото-репортерима. Изузетно га је тешко фотографисати. Још теже изблиза него с терасе на обали – захваљујући тренутној осеци могли смо да приђемо, али је осим у таласима, сакривен и у густом егзотичном дрвећу. У сам храм на стени улазили су само становници острва, посетиоцима je дозвољено само да посматрају обред у пећини у подножју. Свештеници у белим одеждама прскају главе верника светом водом изговарајући молитве за душе живих и оних који ће се на овај свет „вратити” реинкарнацијом у коју готово сви тамо верују.
Само име Танах Лот или Земља у мору говори о улози храма, јер морске змије у његовом подножју ту су „да штите храм, а он цело острво – од злих духова”. И посвећен је боговима мора. По легенди, храм од давнина штити, савијајући се „у прстен”, „џиновска змија” из митологије, која је „настала из појаса Нирарте у трену кад он оснива острво Бали”. Верују и да је управо Нирарта „непознати градитељ који је подигао храм”, а легенда се завршава веровањем да ако додирнете „свету” змију коју чувају у једној од пећина коралне стене – и ви ћете бити заштићени. То се наплаћује, додуше симболично. Наравно, једно предање увек инспирише настанак више верзија, па се тамо прича и да парови не треба да иду заједно у овај храм јер та веза неће опстати, али и то да ће свако ко види Танах Лот поново доћи на Бали.
Танах је, иначе, како прича водич Милош Лекић, један од седам храмова дуж западне обале острва где су светилишта, постављена високо на стењу, имала одбрамбену улогу служећи као осматрачнице. Грађени су тако да један гледа ка другом, да би Балинежани могли међусобно да се упозоре на непријатеље и недаће с мора.
У Кути, области која је дуго била главни туристички рај, на стеновитој литици високо изнад мора угледали смо сличан храм. Попети се и до мањих храмова у подножју комплекса Улувату није било лако, али највише због мајмуна који вребају туристе. Знају да буду изузетно безобразни, па и агресивни. Водичи се крећу стазама ка храму с дрвеним штапом у руци за случај да неки од мајмуна покуша туристи да украде наочаре или капу, али с дрвета, скривени у растињу, вребају и ранце. Жена водич кинеских туриста, машући штапом, упозоравала је: „Манкис! Мани, мани!” (Мајмуни! Паре, паре!), откривши нам да знају да отворе ранац, узму новчаник и не можете да их стигнете. Пред нама, мајмун је отео жени крему за заштиту од сунца, док је други бежао осталој браћи с конзервом у руци ударајући по њој као по такту афричких племена. Кажу да су им конзерве омиљени плен.
Вредело је, ипак, попети се: с врха се виде огромни таласи који преплављују пут у изградњи, а њиме су недавно, ради заштите од ерозије, засечене високе литице. Овај важни храм посвећен је Рудри или верзији бога Шиве, који представља деструктивну природу, судбину која одашиље стреле смрти и болести, оца олујних богова. Водич прича да је велики бог коме се Балинежани највише моле уједно бог поновног стварања, а да је историја храма заснована на старом светом писму „Кусума дева” из 1005. године. Грађен је у 11. веку по савету мудраца с Јаве, одакле је хиндуизам стигао на Бали, данас јединствено хинду острво – са 90 одсто верника ове древне религије у средишту муслиманске Индонезије. У храму су пронађени археолошки остаци, као и сведочанство да је у 15. веку други мудрац са Јаве Данг Хјанг Двијендра трасирао данашњи хиндуизам острва које се одупрло промени религије током надирања освајача. Храм у Улувату Двијендра је изабрао за крај и круну свог духовног путовања. Зато се и сматра једним од шест најсветијих места на острву.
Кечаки плес о љубави
Даље пут туристе води на плажу Нуса Дуа, омиљено одмаралиште аустралијских али и других туриста. Бојан Селимовић који као ај-ти стручњак ради у Кини, одсео је овде са породицом тврдећи да је смештај за данашње прилике повољан. У бару се испијају коктели од кокоса којим острво обилује, тако да морате да пазите да вам његов плод не падне на главу. Како каже водич: „Гледајте да вас кокос никако не удари.” Многи су се, ипак, задржали у базену јер су таласи у том трену доносили пластичне кесе с бродова.
На другој плажи – Меласти – рецимо, истога дана било је далеко пријатније скакати на таласима чистог мора, а онда поподне, када је плиму заменила осека, многи су први пут доживели да их море само носи с једног на други крај плаже, уживајући као у покретном џакузију... Уз осеку тешко се плива, па смо испливали на другом крају увале, док је стотине дигиталних номада с обале у сутон снимало и преносило на платформама овај призор.
Иако је под стенама најбољи хлад под јаким сунцем, и ове плаже имају барове с базенима и лежаљкама. на љима ради љубазна омладина, задовољна напојницама и расположена да разговара на енглеском.
На Меласти плажи је и бар с више базена, за који улазница кошта 20 евра с урачунатим ручком и једним пићем. Суседни је, пак, јефтинији, па нас је наруквица за базен уз пиће на љуљашкама у хладу коштала четири евра.
Надомак ове „беле” плаже у селу Кутух обилазак острва завршили смо одласком на представу традиционалног кечаки плеса. Плес у балинежанској одежди на платоу над морем праћен хорским шапатом „чак, чак, чак”, по којем је добио име, а који подсећа на звуке из џунгле мајмуна, описује како краљ Рама успева да ослободи своју љубав Ситу коју је отео зли краљ Авана. Плес је настао из епа „Рамајана”.
Велики број Руса и Украјинаца
Поред многих аустралијских туриста, који до Балија имају четири до пет сати вожње авионом, и Индуса који долазе на одмор, последњих година овде борави велики број Руса и Украјинаца који се склањају од рата.
Паданг из филма „Једи, моли, воли”
Поред атрактивних плажа из спотова сниманих на оближњем острву Нуса Пенида до којег се иде катамараном – попут Дајмонд бича и плаже са стеном која личи на главу диносауруса – једна од најпознатијих је и Паданг Паданг на којој је сниман филм „Једи, моли, воли” са Џулијом Робертс. Позната је и по једном од највећих сурф такмичења и томе што на њој живе мајмуни. Атрактивна је и Сулубан плажа, уклесана у литици, а до ње се кад време дозвољава долази вијугавим степеницама кроз природни лук.
Скутер и грчки ресторан
Како у Легијану и Семињаку, најпопуларнијим туристичким местима, стићи брзо од хотела до плаже Дабл сикс између њих, изгледа као наградно питање. Јер, колоне аутомобила споро се крећу и преко дана, али и увече када се одвија интензиван ноћни живот у дискотекама и уз музику бендова на популарној плажи. Дилему смо решили одваживши се да нас повезу таксисти на скутерима за пет евра. За оне којима не прија азијска храна, решење је грчки ресторан у центру Легијана из којег се ори сиртаки. Сви градови имају и италијанске, француске и друге кухиње. Масажа је заштитни знак и умеће балинежанских жена – на плажи масажа ногу или леђа кошта четири евра, а у салонима су најскупље масаже целог тела око 10 евра.
