Parče banatskog peščanog raja

Na obodu pitomijeg dela Deliblatske peščare, za Leanku se slabo zna. Svi hrle u izletišta Devojački bunar i Čardak, dok žitelji kažu „doživeli smo da se vodimo kao Mramorak”.

„Iako smo naselje za sebe, Leanka se više zvanično neće pominjati”, žali se Snežana Brzovan, koja odskora, a da se nije selila, s porodicom živi na novoj adresi, u Ulici Milene Pavlović Barili.

Specijalni rezervat prirode

Ipak, namerniku koji zađe u ovaj komad specijalnog rezervata prirode ushićeno ovde pričaju koliko je divan, mada nešto pitomiji i ravniji.

Na osam kilometara od sela Dolova, na zapadnoj „kapiji” Evropske Sahare, nalazi se prostranstvo peščane ravnice, ispresecano utabanim trasiranim i netrasiranim stazama, među tek zazelenelim pašnjacima Volovskih paša. Tako se stiže i do malene zajednice starosedelaca i vikendaša, krivudavim putevima nadovezane na daleko popularnije vikend-naselje Devojački bunar. Ušuškala se tu malena Leanka, koju su najpre otkrile i zauzele prve komšije, ali je razvijali uglavnom došljaci.

„Bili su to, što bi se reklo, viđeniji Beograđani – generali, vojna lica, lekari, direktori. Oni su ovde od proleća do jeseni, a samo zimuju u prestonici. Među poznatijima je svakako i jedan bivši guverner Narodne banke. Njihovim naporima možemo zahvaliti da danas imamo vodovod, ali kanalizaciju još nismo ’osvojili’”, priča Snežana.

Ona je nastavničku katedru i direktorsku fotelju u dolovačkoj osmoletki zamenila kuhinjom na porodičnom salašu, gde se gosti mogu sladiti svakovrsnim specijalitetima ovog kraja. Na domaćinskom meniju redovno je čorbica od koprive, mangulica ispod sača i gulaš od divljači, pa redom...

Kuća u kojima se stalno boravi ovde je tek pet-šest, a vikendice su uglavnom na placevima kojih su se naslednici setili tek za vreme pandemije virusa korona. Življe je ovde tokom vikenda i praznika u oko četrdesetak manjih kuća.

Starosedeoci veruju da daljeg širenja neće biti.

„Mi to ovde pozdravljamo, jer su dalje pašnjaci i šuma. Imamo svačega, a uskoro neće biti ničega, zato što kada god se pročuje čega sve ima – to nestane. Recimo, imali smo klekovu šumu, a sada je nemamo. Jer sve se više pije rakija – klekovača, a zbog semenki od kojih se pravi, posečena je čitava šuma”, podseća naša sagovornica.

Ovo je područje poznato je i po retkoj vrsti – stepskom božuru, pa gorocvetu i banatskom glavoču, bilo je čuveno i po biljkama medaricama, ali od kada u komšiluku „rade” vetrenjače na vetar – i pčele su nestale.

„Nama su ovde sletale selice na putu od Afrike ka severu, a sada ih uopšte nema. Istovremeno, ljudi dolaze da beru kovilje, ivanjsko cveće za prodaju, kao i koprivu i zelje. To su čitava polja, koja se tamane i ’šišaju’ naveliko. Ima toga i drugde, ali je ovde čisto i od hvale da smo nezagađeni, imamo samo štetu”, napominje meštanka Leanke.

Konji i za Nikolu Jokića

Brste se tu i blagodarne, lekovite travke, jer je peščara omiljena lokacija za ispašu stoke. Nije retko da vam put prepreči kakvo stado ovaca i ređe goveda, koja ovde letuju, a s ovih pašnjaka ne odlaze sve do prvih snegova. One koje ćete ređe sresti, a ovo jeste njihov dom, jesu retke vrste u Srbiji, poput slepog kučeta i tekunice, čija staništa, upravo ispašom, lepo održavaju baš ta stada.

U ovom parčetu banatskog peskovitog raja žive i ljubimci porodice Brzovan. Malo „jato” konja, svi pušteni, dišu punim plućima, dok ih vetar timari. Čitave godine su na otvorenom, uživaju na pašnjaku, ali i duž staza dubokog peska s prirodnim nagibima, što je odlično za njihov kondicioni trening. Zato nije čudo da je baš sa Leanke nekoliko Brzovanovih grla otišlo u štalu Nikole Jokića.

Jedno ime – dva predanja

Deliblatska peščara puna je i legendi, pa tako i Leanka nije zaobiđena. Po jednoj verziji ime duguje reči „ljanka” što na rumunskom glasi naziv za devojku. To nije slučajno, jer na ovom području, naročito u komšijskom Vladimirovcu, od davnina žive Rumuni i Vlasi. Drugo predanje upućuje na legendu o Devojačkom bunaru i devojci Ljanki ili Lenki koja se zagledala u jednog Turčina. Kako je bila iz bogate kuće, a on druge veroispovesti i nikako njena prilika, devojka se zbog nesrećne ljubavi bacila u bunar.

Leanka ima i crkvu

Naselje Leanka ima i svoj hram, a ovde su ga posvetili Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu. Na 22 ara zemlje, koje je dalo Poljoprivredno dobro ,,Zlatar” iz Mramorka, 2008. počela je izgradnja crkve, iste godine episkop banatski Nikanor osveštao je temelje, a dva leta kasnije zvono i krstove.

„U izgradnji su učestvovali svi meštani, a kamen je donet čak s Ostroga i ugrađen u temelje crkve. Pravili smo donatorske ručkove, svojevrsne mobe, tako je podignuta. Uspeli smo da završimo i freskopis za oko dve i po godine, jer su mladi umetnici sve to vreme doslovce živeli na našem salašu. Ponosni smo, jer je ova crkva retka u Vojvodini, posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom”, kaže Snežana Brzovan.