Šta krasi mladinu glavu
„Okca” na paunovom peru čuvala su devojke od uroka, broševi su bili obeležja prihvatanja
Retko šta u tradicionalnom odevanju, posebno u srpskoj kulturi, nosi toliko simbolike kao ukras na glavi žene. Nije tu reč samo o lepoti ili modi, već o čitavom sistemu znakova koji govori odakle je žena, da li je mlada ili udata, pa čak i koliko je imućna.
Jelena Tešić Vuletić, muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja u Beogradu, otkriva šta se sve krije u tim ukrasima i šta to zapravo krasi nevestinsku glavu.
„Oglavlja, bilo da je reč o fesu, tepeluku, barešu ili smiljevcu, nisu bila samo modni detalji, to je bio jezik naroda, žena i običaja”, ističe Jelena, koja je tokom niza godina rada u muzeju i istraživanjima na terenu sakupila mnoštvo podataka, fotografija i priča o značaju ukrašavanja glave u srpskoj tradiciji.
Jedno od najlepših oglavlja u Srbiji je smiljevac, nevestinski ukras koji se nosio širom zemlje, ali se po lepoti posebno ističe šumadijski. Naša sagovornica opisuje ga kao pravu cvetnu baštu na glavi, spoj prirode, verovanja i ženske mašte. U njemu se prepliću bosiljak, kičica, nana, rudača, majčina dušica i, naravno, smilje, biljka po kojoj je ovaj ukras i dobio ime.
Prednja strana šumadijskog smiljevca ukrašavana je srebrnim novčićima, sitnim aspricama, dok su sa strane visile trake s praporcima. Bogatije devojke, umesto traka, imale su čitave nizove novca kao znak porodičnog prestiža.
„Cvetni deo nije bio samo dekorativan, već i zaštitni”, ističe Jelena.
Posebno mesto imalo je paunovo perje. Verovalo se da njegova „okca” čuvaju mladu od zlih pogleda i uroka.
Pored ruralnih motiva, Jelena Tešić Vuletić pažnju posvećuje i gradskim ukrasima, koji su se razvijali u duhu 19. veka i donosili mešavinu tursko-orijentalne, evropske i levantske kulture. Tako su na glavu dolazili fes, tepeluk i bareš, elegantni ukrasi građanki, koji su nosili novu, ali ne manje simboličnu poruku.
Tepeluk je, kako nam objašnjava, nastao kao transformacija srednjovekovne ženske krune. Ova mala kapa od čoje ili srebra, ukrašena biserima, nosila je na sebi tragove istorije. Bareš marama ili somotska traka obmotavala se oko fesa, ukrašena sitnim zlatnicima ili bisernim vezom, i pričvršćivala ukrasnim iglama.
Posebno emotivan uvek je bio trenutak kada mlada prvi put stavlja tepeluk s nakitom.
„Na dan veridbe, mladoženjina porodica poklanjala je komplet, prsten za fes, broš u obliku grane i minđuše. To je bio poklon, ali i simbol prihvatanja da žena više nije devojka, već supruga. Prsten za fes, u obliku krune, vezivao se na prednjem delu bareša, dok su ’grana’ i minđuše, s cvetovima i listićima, činile vizuelni i simbolički sklad. To nije bio samo nakit, to je bila javna poruka, društveni znak i lična čast. U tom trenutku žena je postajala deo nove porodice”, objasnila je Jelena Vuletić Tešić.
