Zaječarci digitalizuju uspomene
Stare razglednice, fotografije, vredna dokumenta, sve što se krije u fiokama, podrumima i tavanima građani donose u Istorijski arhiv grada da bi minula vremena sačuvali od zaborava
Istorijski arhiv u Zaječaru pozvao je sugrađane da stare fotografije i retka dokumenta donesu u ovu ustanovu kako bi se digitalizovali i sačuvali od „zuba” vremena. I ranije je ova ustanova žiteljima opštine i šireg područja kojeg pokriva slala slične pozive, jer zaječarski dokumentaristi i arhivari žele što više arhivske građe da sačuvaju od zaborava.
Ispostavilo se da Zaječarci najduže čuvaju stare fotografije i razglednice, slike sa svadbi, skupova i zabava zanatskih udruženja, plakate pozorišnih predstava koje su se igrale pre gotovo jedan vek, ali i plakate političkih partija pre Drugog svetskog rata.
– Praksa pokazuje da mlađe generacije, kada ih napuste stariji, u nekom momentu te porodične zbirke bace, pa pokušavamo ljude da ubedimo da ostavljaju originale, a ne samo da donesu fotografije i razglednice na digitalizaciju i printanje. Sve što je vredno u papiru, originalno, zavedemo i arhiviramo, ali to ostaje u njihovom vlasništvu, tako da u svakom trenutku, ako žele, mogu da uzmu nazad. Ljudima je naša akcija zanimljiva i odazivaju se. Do sada smo već imali nekoliko takvih akcija i od prikupljenog materijala pripremali smo i izložbe – kaže Velibor Todorov, direktor Istorijskog arhiva u Zaječaru.
On dodaje da je jedna od namera akcije promocija rada ove institucije. I ovog puta, posle istraživanja i prikupljanja starih dokumenata iz kućnih arhiva, biće organizovana još jedna izložba kao podsticaj nastavku akcije.
Istorijski arhiv u Zaječaru pokriva i opštine Boljevac i Knjaževac.
Najstarija slika, saznajemo od sagovornika, potiče iz 1889. godine, ali i ostale imaju veliku etnološku i kulturološku vrednost jer pomažu da bolje upoznamo svoje pretke i razne aspekte života u prošlosti.
Od „najbeznačajnijeg” srpskog mesta 1836. godine, Zaječar brzo, tačnije već 1897, postaje industrijski centar i „najbogatija varoš u Kraljevini Srbiji” s oko „1.250 prilično lepih kuća i 7.000 stanovnika”. Godinu dana ranije ovde je registrovano 30 ugostiteljskih radnji, a početkom 20. veka i prvi hoteli – gostionice „Zadruga”, „Takovo”, „Srpski kralj” i „Temeljković”.
Između dva svetska rata doživeo je procvat i bio jedan od najnaprednijih gradova. Po rečima našeg sagovornika, u njemu je bilo održavano puno kulturnih događaja. Mlađim generacijama poznata je „Gitarijada” koja je najznačajniji muzički rok događaj u bivšoj Jugoslaviji, pa i u regionu, ali je danas pala u drugi plan, mada se i dalje održava.
Zaječar je poznat i po umetnicima, privrednicima, političarima. Najpoznatiji je svakako Nikola Pašić, pa je u Istorijski arhiv ovih dana pristiglo i nekoliko njegovih dokumenata i fotografija koje su doneli sugrađani. Odavde je Zoran Radmilović, po kome zaječarsko pozorište nosi ime.
– Nadamo se da ćemo s dodatnom građom imati još svestranije odgovore na prošlost Zaječara. To je važno za istoričare, ali i za građane, posebno one najstarije. Oni žele da se podsete šta je bilo kad su bili mladi, kako je grad izgledao, čime se narod zanimao –kaže Todorov. Istoriji grada doprinos su dali i sineasti. Tri dokumentarna filma snimljena su o ličnostima ovog kraja, jedan film je o Nikoli Coloviću, komandantu Konjičke brigade u Prvom svetskom ratu i brigadnom generalu jugoslovenske vojske, kumu Đorđa Vajferta. Drugi je priča o Đorđu Genčiću, ministru unutrašnjih poslova i vođi zavere protiv kralja Aleksandra Obrenovića, industrijalcu i vlasniku rudnika. Treći govori o Hajduk Veljku, poznatom po odbrani Negotina, pa se više vezuje u pričama za taj grad, ali je poreklom Zaječarac, rođen u selu na nekoliko kilometara od grada. Sva tri filma nastala su od fotografija koje su sakupljene i koje su nepresušan izvor i za izložbe, ali i za nastajanje umetničkih dela, a čuvaju se u zaječarskom Istorijskom arhivu.
Orden za Istorijski arhiv
Istorijski arhiv u Zaječaru, osnovan 1948, u depoima čuva preko tri hiljade dužnih metara arhivske građe razvrstanih u 485 fondova i zbirki. Ova ustanova je i dobitnik mnogobrojnih priznanja, među kojima su Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Zlatna arhiva za 2006. Jedanaest arhivskih fondova proglašeno je arhivskom građom od izuzetnog značaja.
Građa o Pašiću
Prethodnih decenija, kao i tokom akcije prikupljanja dokumenata, pokazalo se da se u posedu građana nalaze veoma vredna istorijska dokumenta.
– Arhiv je intenzivno prikupljao građu koja svedoči o životu Nikole Pašića i na taj način formirao jedan od svojih najdragocenijih fondova, sačinjen od veoma vrednih dokumenata, ličnih i porodičnih fotografija. Lične kolekcije građana ne moraju predstavljati isključivo porodičnu dragocenost, već mogu imati i širi istorijski značaj – kaže Nikola Milutinović, istoričar i arhivista.
