Зајечарци дигитализују успомене
Старе разгледнице, фотографије, вредна документа, све што се крије у фиокама, подрумима и таванима грађани доносе у Историјски архив града да би минула времена сачували од заборава
Историјски архив у Зајечару позвао је суграђане да старе фотографије и ретка документа донесу у ову установу како би се дигитализовали и сачували од „зуба” времена. И раније је ова установа житељима општине и ширег подручја којег покрива слала сличне позиве, јер зајечарски документаристи и архивари желе што више архивске грађе да сачувају од заборава.
Испоставило се да Зајечарци најдуже чувају старе фотографије и разгледнице, слике са свадби, скупова и забава занатских удружења, плакате позоришних представа које су се играле пре готово један век, али и плакате политичких партија пре Другог светског рата.
– Пракса показује да млађе генерације, када их напусте старији, у неком моменту те породичне збирке баце, па покушавамо људе да убедимо да остављају оригинале, а не само да донесу фотографије и разгледнице на дигитализацију и принтање. Све што је вредно у папиру, оригинално, заведемо и архивирамо, али то остаје у њиховом власништву, тако да у сваком тренутку, ако желе, могу да узму назад. Људима је наша акција занимљива и одазивају се. До сада смо већ имали неколико таквих акција и од прикупљеног материјала припремали смо и изложбе – каже Велибор Тодоров, директор Историјског архива у Зајечару.
Он додаје да је једна од намера акције промоција рада ове институције. И овог пута, после истраживања и прикупљања старих докумената из кућних архива, биће организована још једна изложба као подстицај наставку акције.
Историјски архив у Зајечару покрива и општине Бољевац и Књажевац.
Најстарија слика, сазнајемо од саговорника, потиче из 1889. године, али и остале имају велику етнолошку и културолошку вредност јер помажу да боље упознамо своје претке и разне аспекте живота у прошлости.
Од „најбезначајнијег” српског места 1836. године, Зајечар брзо, тачније већ 1897, постаје индустријски центар и „најбогатија варош у Краљевини Србији” с око „1.250 прилично лепих кућа и 7.000 становника”. Годину дана раније овде је регистровано 30 угоститељских радњи, а почетком 20. века и први хотели – гостионице „Задруга”, „Таково”, „Српски краљ” и „Темељковић”.
Између два светска рата доживео је процват и био један од најнапреднијих градова. По речима нашег саговорника, у њему је било одржавано пуно културних догађаја. Млађим генерацијама позната је „Гитаријада” која је најзначајнији музички рок догађај у бившој Југославији, па и у региону, али је данас пала у други план, мада се и даље одржава.
Зајечар је познат и по уметницима, привредницима, политичарима. Најпознатији је свакако Никола Пашић, па је у Историјски архив ових дана пристигло и неколико његових докумената и фотографија које су донели суграђани. Одавде је Зоран Радмиловић, по коме зајечарско позориште носи име.
– Надамо се да ћемо с додатном грађом имати још свестраније одговоре на прошлост Зајечара. То је важно за историчаре, али и за грађане, посебно оне најстарије. Они желе да се подсете шта је било кад су били млади, како је град изгледао, чиме се народ занимао –каже Тодоров. Историји града допринос су дали и синеасти. Три документарна филма снимљена су о личностима овог краја, један филм је о Николи Цоловићу, команданту Коњичке бригаде у Првом светском рату и бригадном генералу југословенске војске, куму Ђорђа Вајферта. Други је прича о Ђорђу Генчићу, министру унутрашњих послова и вођи завере против краља Александра Обреновића, индустријалцу и власнику рудника. Трећи говори о Хајдук Вељку, познатом по одбрани Неготина, па се више везује у причама за тај град, али је пореклом Зајечарац, рођен у селу на неколико километара од града. Сва три филма настала су од фотографија које су сакупљене и које су непресушан извор и за изложбе, али и за настајање уметничких дела, а чувају се у зајечарском Историјском архиву.
Орден за Историјски архив
Историјски архив у Зајечару, основан 1948, у депоима чува преко три хиљаде дужних метара архивске грађе разврстаних у 485 фондова и збирки. Ова установа је и добитник многобројних признања, међу којима су Орден заслуга за народ са сребрном звездом и Златна архива за 2006. Једанаест архивских фондова проглашено је архивском грађом од изузетног значаја.
Грађа о Пашићу
Претходних деценија, као и током акције прикупљања докумената, показало се да се у поседу грађана налазе веома вредна историјска документа.
– Архив је интензивно прикупљао грађу која сведочи о животу Николе Пашића и на тај начин формирао један од својих најдрагоценијих фондова, сачињен од веома вредних докумената, личних и породичних фотографија. Личне колекције грађана не морају представљати искључиво породичну драгоценост, већ могу имати и шири историјски значај – каже Никола Милутиновић, историчар и архивиста.
