Gojaznost će, srećom, uskoro biti retkost

Većina bogatih i uspešnih ljudi koji se, za razliku od sirotinje, nikada nisu bavili fizičkim poslovima bili su, po pravilu, gojazni, što je vekovima bio znak prosperiteta. U današnjem vremenu paradoksa, gojazni češće umiru od onih koji su gladni. Sadašnja epidemija gojaznosti, koja već poprima razmere pandemije, iza sebe nema dugačku istoriju. Nastala je u industrijskim društvima i očigledan je rezultat interakcije biologije i kulture ljudi, koja se u evoluciji neprekidno odvija. Ne računajući podsaharsku Afriku, svaki peti stanovnik ostatka sveta previše je težak. Po skorašnjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je 13 odsto ljudi gojazno, što je tri puta više nego 1975. godine iako već decenijama vlada konsenzus o predispozicijama gojaznosti za koronarnu bolest, moždane udare, Alchajmerovu demenciju, istrošenost zglobova kukova i kolena, masnu jetru i astmu. Sve dosadašnje inicijative o usporavanju gojaznosti nisu uspele jer je samokontrola težine tela jako teška i na individualnom nivou retko uspešna.

Kad se šezdesetih godina videlo da i pored svih preduzetih mera broj gojaznih ne opada, već stagnira, počela je potraga za lekom koji bi delovao na nervni sistem i na sam mozak s ciljem da obuzda apetit i osećaj zadovoljstva za vreme jela. 

Spasonosni sintetički crevni hormoni

Do pre nekoliko godina malo ko je čuo za semaglutid, biohemijsku kopiju prirodnog crevnog hormona GLP-1 (glucagon like peptide – peptid sličan glukagonu) napravljenu 2014. godine u danskoj farmaceutskoj korporaciji „Novo Nordisk”. Iako je semaglutid sintetička laboratorijska tvorevina, on apsolutno oponaša prirodni crevni metabolički hormon GLP-1, koji se za vreme jela stvara i izlučuje u gornjem delu sluznice tankog creva zajedno sa grupom sličnih hormona, takozvanih inkretina. Semaglutid pomaže u varenju hrane i deluje kao okidač beta ćelijama pankreasa da luče insulin, koji kontroliše koncentraciju šećera u krvi i uzgred usporava transport varene hrane naniže. Dijabetes odraslih nastaje zbog nedostatka insulina koji pod normalnim okolnostima pretvara šećer u energiju. Danska kompanija „Novo Nordisk” doprinela je lečenju dijabetesa odraslih osoba tako što je od sintetizovanog semaglutida posle nekoliko godina napravila lek brendiran kao „ozempik” („osempic”), koji je već nekoliko godina suveren antidijabetik u velikom broju zemalja, mada nije jeftin (u Srbiji se prepisuje na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje).

Tokom pet godina lečenja velikog broja obolelih od dijabetesa širom sveta pomoću „ozempika” i njemu sličnog brenda „ribelius” („rybelius”), zapažena je ravnodušnost obolelih prema hrani, jer zbog nestalog apetita nisu osećali glad, što je posle nekoliko meseci dovelo do postepenog i očiglednog gubitka njihove telesne mase. U pomenutoj kompaniji brzo su shvatili u čemu je trik i odmah je povećana količina semaglutida u „ozempiku”, što je bilo dovoljno za stvaranje novog leka pod nazivom „vegovi” („wegowy”), koji se pojavio u junu 2021. godine. On je bio hemijski identičan „ozempiku”, ali namenjen smanjenju preterane telesne mase, tj. mršavljenju. Bio je to pun pogodak: samo jedna potkožna injekcija „vegovija” nedeljno smanjila bi težinu tela na godišnjem nivou za 15 odsto. Ubrzo, početkom 2023. godine iz „Novo Nordiska” je dospeo „mondžaro” („mounjaro”), još jedan brend nastao od semaglutida koji bez ikakvih nelagodnosti smanjuje telesnu masu za neverovatnih 21 odsto godišnje. „Vegovi” i „mondžaro” bili su vesnici nove generacije lekova. Poređenja radi, većina postupaka za mršavljenje smatra se uspešnim ako bi neko za godinu dana izgubio oko pet odsto svoje preterane težine.  

Šta je normalna težina tela

Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje, nije dovoljan samo zdrav razum! U pomoć se poziva indeks telesne mase (ITM) dobijen deobom kilograma težine sa kvadratom visine. U suštini, ITM je mera količine telesne masti po kvadratnom metru površine tela, a primenjuje se podjednako za adolescente i odrasle. Na primer, ukoliko ste teški 90 kilograma, a visoki 1,8 metara, vaš ITM biće 25 kg/m². Računica je jednostavna (90:1,8² = 90:3,6 = 25). Idealni ITM je 18,5–25; za preteranu težinu je ITM 25–30; za gojaznost je ITM 30–40. U svim zemljama sa dobro organizovanom medicinskom preventivom preporučuje se poštovanje granice koja razdvaja normalnu od nenormalne težine, a to je ITM 25.

Danas se misli da je najznačajniji znak opasnosti od infarkta, dijabetesa i moždanog udara povećani obim struka i njegov poremećeni odnos sa obimom kukova. Svako povećanje obima struka preko normalnih 80 centimetara za žene i 94 centimetra za muškarce govori o porastu opasnosti od prerane smrti. Kad obim struka pređe granicu od 88 centimetara za žene, odnosno 102 centimetra za muškarce, verovatnoća infarkta srca i moždanog udara se udvostručava. 

Smanjenje težine gojaznih snižava nivo holesterola, koji, između ostalog, blokira arterije sa tendencijom njihovog potpunog začepljenja, što kulminira infarktom srca, moždanim udarima i teškim poremećajima kretanja. To sve podseća na posledice pušenja, tako da je u današnjem vremenu teško reći šta je gore – gojaznost ili pušenje. Uostalom, kampanja protiv gojaznosti koja je u toku neodoljivo podseća na kampanju protiv pušenja, koja ne prestaje od devedesetih godina prošlog veka do danas. Nove mogućnosti smanjenja preterane telesne težine vode smanjenju ogromnog pejzaža gojaznosti koji se neprekidno širi svetom u poslednjih 50 godina. Prema nekim procenama, samo četvrtina ljudi koji namerno i uz velika odricanja značajno smanje svoju težinu uspeva da nakon pet godina sačuva postignuto. 

Prošle, 2024. godine istraživanje je pokazalo da „vegovi” podjednako deluje na tinejdžere i na odrasle. Za tinejdžere s viškom kilograma bolje je početi s lekovima za mršavljenje ranije u životu, nego čekati pojavu gojaznosti. U maju 2024. godine „Novo Nordisk” je otvorio istraživačko odeljenje posebno fokusirano na prevenciju gojaznosti, a ne na lečenje. Cilj je da se prekinu biološki procesi koji promovišu debljanje pre nego što se ono pojavi. 

Profesor Danijel Veghuber sa Medicinskog univerziteta Paracelsus u Salcburgu, koji je uključen u ovo ispitivanje, govori da ima podataka koji pokazuju da je 80 odsto onih koji su živeli sa gojaznošću tokom adolescencije već bilo gojazno u predškolskom periodu. Aprila 2025. godine pojavio se u časopisu „Pediatrics” esej Margaret A. Stefater Ričards i saradnika iz Dečje bolnice u Bostonu pod naslovom „Dečja i adolescentska gojaznost”, u kojem se ističe da je poslednjih godina u Engleskoj živelo 15 odsto gojazne dece uzrasta između dve i 15 godina. U SAD se ta brojka kreće oko 20 odsto, što govori da je gojazno jedno od petoro dece ispod 19 godina. U eseju se upozorava da nelečena gojaznost dece i adolescenata može dovesti do doživotnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i hroničnu bolest bubrega, a pored njih i mentalne poremećaje.

Uzbudljivo je zamisliti svet u kome postoji efikasno bavljenje gojaznošću zato što su lekovi na bazi semaglutida neobično efikasni. Pomama za brendovima nastalim od semaglutida ne jenjava u svetu jer je shvaćeno da ništa nije tako važno kao telo bez viška masti. Senzacionalni semaglutid, odnosno njegovi derivati, na 129. su mestu najčešće prepisanih lekova u svetu.