Na Ekspu ili na Ekspou
Pravilno su napisane rečenice: „Šta će biti na Ekspu posle Ekspa?” i „Na Ekspu u Osaki srpski paviljon posetilo 200.000 ljudi“. Naravno, ako se pre toga nalazi imenica izložba, Ekspo će ostati nepromenjen
Pažnju nam je privukla različita promena naziva međunarodne izložbe Ekspo (kada se piše transkribovano), koja se trenutno održava u Osaki, a 2027. treba da se održi u Beogradu. Najpre da kažemo da je Ekspo skraćenica od engleske reči exposition, čije je jedno od značenja, ono koje nas ovde interesuje, ‘izložba, javno prikazivanje’. Ovo je, inače, naziv za velike, međunarodne događaje (kakvi se održavaju još od sredine 19. veka) na kojima odabrane zemlje predstavljaju svoja dostignuća u nauci, tehnologiji, kulturi, sportu i drugim oblastima, a cilj im je razmena znanja, kulture, podsticanje međunarodne saradnje itd. Trenutno se održava velika takva izložba u Osaki (World Expo), a 2027. treba da se održi manja, specijalizovana izložba u Beogradu (Specialized Expo). Ova dva događaja prate i naši mediji, pišući njihov naziv na različite načine i različito ih menjajući ili ih ne menjajući uopšte. Evo nekoliko primera: „Osaka je, zahvaljujući Ekspo 2025, centar sveta“, „Očekujemo milione turista na Ekspo 2027“, „Na Ekspou ćemo tri meseca imati svet u malom“, „U Osaki se vijori srpska zastava na izložbi Expo“, „Na Ekspu u Osaki srpski paviljon posetilo 200.000 ljudi“, „Šta će biti na Ekspu posle Ekspa?“
Prva dva primera u kojima se ova imenica ne menja treba odmah isključiti, jer je promenljivost po padežima odlika svih srpskih imenica, a sastav skraćenice Ekspo omogućava da se ona ponaša kao bilo koja druga imenica u srpskom jeziku, dakle, da se menja (nepromenljivost je odlika nekih verzalnih skraćenica, tj. onih sastavljenih od početnih slova višečlanog naziva, kao VMA, OUN, što ova nije). Nema potrebe u ćiriličkom tekstu pisati je u originalu. Ostale mogućnosti su dozvoljene. Ostaje pitanje da li imenicu treba menjati po obrascu depo–depoa ili tempo–tempa.
Pravilo nalaže da se imenice stranog porekla sa dugim završnim samoglasnikom menjaju tako što se nastavci dodaju na celu imenicu (lavabo–lavaboa–lavabou, nivo–nivoa, a tako i: biro, sako, depo, triko, Bordo). Imenice sa kratkim završnim samoglasnikom menjaju se tako što se odbaci -o (koje se oseća kao nastavak, poput onog u našim imenicama na -o, kao u selo), pa se na osnovu dodaju odgovarajući nastavci (tempo–tempa–tempu, a tako i torpedo, logo, Kongo). Imenica Ekspo ima kratak završni samoglasnik i treba da se menja kao imenice drugog tipa: Ekspu–Ekspa. Možemo napraviti poređenje i sa nekim verzalnim skraćenicama koje su se verbalizovale, tj. pretvorile u reči i počele da se shvataju i ponašaju kao naše imenice. Takve su „reči“ Unesko (UNESCO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), Unicef (UNICEF – United Nations International Children’s Emergency Fund), Fijat (FIAT – Fabbrica Italiana Automobili Torino) i sl. i one se menjaju poput odgovarajućih domaćih imenica: „Ustavom Uneska obrazovana je Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom“, „Dosadašnja saradnja sa Unicefom bila je uspešna“, „Dva modela fijata povlače se iz prodaje“ (ovde je fijat marka automobila, a ne naziv fabrike, pa se zato piše malim početnim slovom).
Ako se vratimo primerima s početka teksta, videćemo da su pravilno napisane poslednje dve rečenice: „Šta će biti na Ekspu posle Ekspa?“ i „Na Ekspu u Osaki srpski paviljon posetilo 200.000 ljudi“. Naravno, ako se pre toga nalazi imenica izložba, Ekspo će ostati nepromenjen: „U Osaki se vijori srpska zastava na izložbi Ekspo 2025“.
