На Експу или на Експоу
Правилно су написане реченице: „Шта ће бити на Експу после Експа?” и „На Експу у Осаки српски павиљон посетило 200.000 људи“. Наравно, ако се пре тога налази именица изложба, Експо ће остати непромењен
Пажњу нам је привукла различита промена назива међународне изложбе Експо (када се пише транскрибовано), која се тренутно одржава у Осаки, а 2027. треба да се одржи у Београду. Најпре да кажемо да је Експо скраћеница од енглеске речи exposition, чије је једно од значења, оно које нас овде интересује, ‘изложба, јавно приказивање’. Ово је, иначе, назив за велике, међународне догађаје (какви се одржавају још од средине 19. века) на којима одабране земље представљају своја достигнућа у науци, технологији, култури, спорту и другим областима, а циљ им је размена знања, културе, подстицање међународне сарадње итд. Тренутно се одржава велика таква изложба у Осаки (World Expo), а 2027. треба да се одржи мања, специјализована изложба у Београду (Specialized Expo). Ова два догађаја прате и наши медији, пишући њихов назив на различите начине и различито их мењајући или их не мењајући уопште. Ево неколико примера: „Осака је, захваљујући Експо 2025, центар света“, „Очекујемо милионе туриста на Експо 2027“, „На Експоу ћемо три месеца имати свет у малом“, „У Осаки се вијори српска застава на изложби Expo“, „На Експу у Осаки српски павиљон посетило 200.000 људи“, „Шта ће бити на Експу после Експа?“
Прва два примера у којима се ова именица не мења треба одмах искључити, јер је променљивост по падежима одлика свих српских именица, а састав скраћенице Експо омогућава да се она понаша као било која друга именица у српском језику, дакле, да се мења (непроменљивост је одлика неких верзалних скраћеница, тј. оних састављених од почетних слова вишечланог назива, као ВМА, ОУН, што ова није). Нема потребе у ћириличком тексту писати је у оригиналу. Остале могућности су дозвољене. Остаје питање да ли именицу треба мењати по обрасцу депо–депоа или темпо–темпа.
Правило налаже да се именице страног порекла са дугим завршним самогласником мењају тако што се наставци додају на целу именицу (лавабо–лавабоа–лавабоу, ниво–нивоа, а тако и: биро, сако, депо, трико, Бордо). Именице са кратким завршним самогласником мењају се тако што се одбаци -о (које се осећа као наставак, попут оног у нашим именицама на -о, као у село), па се на основу додају одговарајући наставци (темпо–темпа–темпу, а тако и торпедо, лого, Конго). Именица Експо има кратак завршни самогласник и треба да се мења као именице другог типа: Експу–Експа. Можемо направити поређење и са неким верзалним скраћеницама које су се вербализовале, тј. претвориле у речи и почеле да се схватају и понашају као наше именице. Такве су „речи“ Унеско (UNESCO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), Уницеф (UNICEF – United Nations International Children’s Emergency Fund), Фијат (FIAT – Fabbrica Italiana Automobili Torino) и сл. и оне се мењају попут одговарајућих домаћих именица: „Уставом Унеска образована је Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском“, „Досадашња сарадња са Уницефом била је успешна“, „Два модела фијата повлаче се из продаје“ (овде је фијат марка аутомобила, а не назив фабрике, па се зато пише малим почетним словом).
Ако се вратимо примерима с почетка текста, видећемо да су правилно написане последње две реченице: „Шта ће бити на Експу после Експа?“ и „На Експу у Осаки српски павиљон посетило 200.000 људи“. Наравно, ако се пре тога налази именица изложба, Експо ће остати непромењен: „У Осаки се вијори српска застава на изложби Експо 2025“.
