Nekoliko kilometara istočno od mesta Herkulanum i oko deset kilometara severno od gradića Pompeje, 24. avgusta ili, prema najnovijim otkrićima, 24. oktobra 79. godine, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabeležena u istoriji čovečanstva.

Dim iz vulkana i podrhtavanje tla – zloslutni simptomi koji su ukazivali da se nešto veliko sprema – opisani su detaljno u spisima Plinija Mlađeg, očevica koji je boravio u Misenumu, oko četrdeset kilometara od vulkana. Iskustvo koje je on podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa ove erupcije. Ostaci antičke Pompeje i Herkulanuma danas spadaju u deset najposećenijih arheoloških nalazišta na svetu.

Okamenjeni u malteru

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja zaustavljenih u vremenu, okamenjenih u malteru, u svom obličju. Većina je umrla u trenutku, gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan ili udisanjem vulkanske prašine, te su zbog ovoga i njihovi ostaci ostali u određenom položaju, zatečeni na spavanju ili u pokušaju bekstva.

Kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum s lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koji su padali u tonama učinili da ovi gradići ostanu očuvani – gotovo zamrznuti u vremenu, upravo onako kako ih je život napustio pre gotovo dve hiljade godina.

U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko dvadeset hiljada stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu, mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera, s prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem, živele su porodice, trgovci, pekari, umetnici, gladijatori i kurtizane.

Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama, koje su i inače krasile zidove antičkih kuća.

Zanimljivo je da se za razliku od antičke Italije, u Grčkoj na zidovima antičkih zdanja veoma retko pronalaze delovi fresaka i ostaci boje. Jedan od razloga za to je i činjenica da (osim na Santoriniju i jugu Kiklada) u kopnenom delu Grčke ne postoji pošast u vidu aktivnog vulkana, koja je u Pompeji, zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da je zaborave – ali i očuvaju, doprinela tome da dva milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije.

Pre dve hiljade godina u Pompeji pešaci koji su hodali uzanim trotoarima, prelazili su s jedne strane ulice na drugu preko nekoliko većih kamenih ispupčenja na sredini ulice. Ovi antički „ležeći policajci – zebre” imali su dvostruku namenu. U vreme pre nastanka gradske kanalizacije, otpaci su podizali nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, ulicama je često plutalo najrazličitije đubre, koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu. Zbog toga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je kao prelaz preko ulice – „zebra”, ali i odrednica za prolaz zaprežnih kola čiji je raspon točkova bio ravan širini „ležećeg policajca”. Između delova „zebre” i danas se vide udubljenja – kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko dva milenijuma.

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća Pompeje služili su za pisanje grafita – upozorenja (npr. Cave canem – Čuvaj se psa), oglašavanja (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i druge parole. Mnoge od njih i danas su vidljive na zidovima kuća Pompeje, zaštićene staklom od zuba vremena.

Letnjikovci u doba antike

Za razliku od prilično velike i prostrane Pompeje, mesto Herkulanum nalazi se u podnožju modernog mesta istog naziva, na samom kraju izuzetno duge padine – obronka vulkana Vezuva, u neposrednoj blizini Napuljskog zaliva. Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice – duboko ispod nivoa današnjeg gradića, pristup arheološkom nalazištu Herkulanum i pogled na ostatke s prilazne staze deluje fascinantnije od onog u Pompeji. Pri samom ulasku moguće je sagledati gotovo čitavo antičko naselje.

U okviru Herkulanuma nalaze se ostaci letnjikovaca nekadašnjih imućnih stanovnika Napuljskog zaliva, s freskama i mozaicima nalik onim u Pompeji. Herkulanum je bio pretežno stambeno vikend-naselje, te na lokalitetu izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutne. U antičkom Herkulanumu pronađeni su između ostalih i ostaci drvenih dovrataka kuća, lanci koji su zatvarali kapiju kuća, tiganji i kuhinjski predmeti, bočice za parfeme i najstarija pronađena kolevka na svetu.

Na ivici grotla 

Autobusom turisti se voze gotovo do vrha vulkana Vezuva i nakon uspona pešačenjem stižu do samog grotla. Poslednja velika erupcija desila se u martu 1944, pred kraj Drugog svetskog rata. Bujica vrele lave tada je stigla do predgrađa obližnjeg Napulja, spržila kuće i ulice i dodatno ugrozila bezbednost ratom devastiranog stanovništva, države koja je samo nekoliko meseci ranije kapitulirala.

Mesto gde se kuvala hrana

Na trgovima Pompeje (forum) se trgovalo, na pijacama (macelum) kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (termopolijum) pribavljala gotova – skuvana hrana (kuhinje najčešće nisu bile sastavni deo gradskih kuća, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) se vežbalo, u pozorištima i javnim kućama (lupanar) se zabavljalo, u hramovima odavala pošta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova u čemu su prednjačili muškarci.

Mnogi poslovi antičkih Rimljana sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta, okruženi smokvinim lišćem i sunđerima „za brisanje” na vrhovima štapova, na način koji izaziva opšte zgražavanje, oduševljenje ili podsmeh današnjih posetilaca. Nekada davno, svakodnevica i opšti moral postavljali su drugačije standarde.

Jedinstvene freske

Teme fresaka najčešće su bile predstave iz svakodnevnog života, pejzaži, mrtve prirode i mitske priče koje su između ostalog bile oslikane dominantnom, jarkom „pompejskom” crvenom i okerastim nijansama. Patos imućnijih kuća krasili su raznobojni mozaici komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima.