Неколико километара источно од места Херкуланум и око десет километара северно од градића Помпеје, 24. августа или, према најновијим открићима, 24. октобра 79. године, десила се једна од најпознатијих вулканских ерупција забележена у историји човечанства.

Дим из вулкана и подрхтавање тла – злослутни симптоми који су указивали да се нешто велико спрема – описани су детаљно у списима Плинија Млађег, очевица који је боравио у Мисенуму, око четрдесет километара од вулкана. Искуство које је он поделио пишући пријатељу Корнелију Тациту и данас се сматра једним од најдетаљнијих описа ове ерупције. Остаци античке Помпеје и Херкуланума данас спадају у десет најпосећенијих археолошких налазишта на свету.

Окамењени у малтеру

Као заоставштина немилог догађаја, на данашњем археолошком налазишту пронађени су остаци људи и животиња заустављених у времену, окамењених у малтеру, у свом обличју. Већина је умрла у тренутку, гушењем отровним гасовима које је избацио вулкан или удисањем вулканске прашине, те су због овога и њихови остаци остали у одређеном положају, затечени на спавању или у покушају бекства.

Кобни догађај збрисао је Помпеју и Херкуланум с лица земље, али су лава и слојеви вулканске прашине који су падали у тонама учинили да ови градићи остану очувани – готово замрзнути у времену, управо онако како их је живот напустио пре готово две хиљаде година.

У доба ерупције, у градићу Помпеји живело је око двадесет хиљада становника, значајно више него у оближњем Херкулануму, месту летњиковаца имућније елите овог краја. У кућама од цигле и малтера, с приземљем, једним или два спрата, црепом на крововима и унутрашњим двориштем, живеле су породице, трговци, пекари, уметници, гладијатори и куртизане.

Релативно скромне спољашњости, унутрашњост просторија била је прекривена предивним фрескама, које су и иначе красиле зидове античких кућа.

Занимљиво је да се за разлику од античке Италије, у Грчкој на зидовима античких здања веома ретко проналазе делови фресака и остаци боје. Један од разлога за то је и чињеница да (осим на Санторинију и југу Киклада) у копненом делу Грчке не постоји пошаст у виду активног вулкана, која је у Помпеји, збрисавши живот и цивилизацију, прекривши је тонама пепела и учинивши да је забораве – али и очувају, допринела томе да два миленијума касније уживамо у откривању њене историје.

Пре две хиљаде година у Помпеји пешаци који су ходали узаним тротоарима, прелазили су с једне стране улице на другу преко неколико већих камених испупчења на средини улице. Ови антички „лежећи полицајци – зебре” имали су двоструку намену. У време пре настанка градске канализације, отпаци су подизали ниво воде на улицама града. О кишним данима, улицама је често плутало најразличитије ђубре, које се из кућа избацивало директно на улицу. Због тога, издигнуто обликовано камење служило је као прелаз преко улице – „зебра”, али и одредница за пролаз запрежних кола чији је распон точкова био раван ширини „лежећег полицајца”. Између делова „зебре” и данас се виде удубљења – колотрази римских двоколица, урезани пре око два миленијума.

У недостатку новина, телевизије, интернета и маркетиншких агенција, спољни зидови кућа Помпеје служили су за писање графита – упозорења (нпр. Cave canem – Чувај се пса), оглашавања (позиви на представе), изјаве (љубави и увреде, рођенданске честитке), политички маркетинг и друге пароле. Многе од њих и данас су видљиве на зидовима кућа Помпеје, заштићене стаклом од зуба времена.

Летњиковци у доба антике

За разлику од прилично велике и простране Помпеје, место Херкуланум налази се у подножју модерног места истог назива, на самом крају изузетно дуге падине – обронка вулкана Везува, у непосредној близини Напуљског залива. Због положаја локалитета у односу на висину улице – дубоко испод нивоа данашњег градића, приступ археолошком налазишту Херкуланум и поглед на остатке с прилазне стазе делује фасцинантније од оног у Помпеји. При самом уласку могуће је сагледати готово читаво античко насеље.

У оквиру Херкуланума налазе се остаци летњиковаца некадашњих имућних становника Напуљског залива, с фрескама и мозаицима налик оним у Помпеји. Херкуланум је био претежно стамбено викенд-насеље, те на локалитету изостају јавне зграде које су у Помпеји присутне. У античком Херкулануму пронађени су између осталих и остаци дрвених довратака кућа, ланци који су затварали капију кућа, тигањи и кухињски предмети, бочице за парфеме и најстарија пронађена колевка на свету.

На ивици гротла 

Аутобусом туристи се возе готово до врха вулкана Везува и након успона пешачењем стижу до самог гротла. Последња велика ерупција десила се у марту 1944, пред крај Другог светског рата. Бујица вреле лаве тада је стигла до предграђа оближњег Напуља, спржила куће и улице и додатно угрозила безбедност ратом девастираног становништва, државе која је само неколико месеци раније капитулирала.

Место где се кувала храна

На трговима Помпеје (форум) се трговало, на пијацама (мацелум) куповало и сретало, у пекарама и месарама снабдевало, у баровима (термополијум) прибављала готова – скувана храна (кухиње најчешће нису биле саставни део градских кућа, као ни купатила), у спортским вежбаоницама (палаестра) се вежбало, у позориштима и јавним кућама (лупанар) се забављало, у храмовима одавала пошта боговима, а у латринама (јавни тоалет) и термама (јавно купатило) разговарало, оговарало, али и преговарало око послова у чему су предњачили мушкарци.

Многи послови античких Римљана склопљени су на каменим седиштима заједничких јавних тоалета, окружени смоквиним лишћем и сунђерима „за брисање” на врховима штапова, на начин који изазива опште згражавање, одушевљење или подсмех данашњих посетилаца. Некада давно, свакодневица и општи морал постављали су другачије стандарде.

Јединствене фреске

Теме фресака најчешће су биле представе из свакодневног живота, пејзажи, мртве природе и митске приче које су између осталог биле осликане доминантном, јарком „помпејском” црвеном и окерастим нијансама. Патос имућнијих кућа красили су разнобојни мозаици компликованих цртежа, тема сличних фрескама на зидовима.