Duh čovekom rukovodi
Hrišćani koji žele da napreduju i uzrastaju moraju primoravati sebe na svako dobro
Gledamo čoveka: telesnim očima vidimo šta telom čini, dušom osećamo dušu njegovu, a duhovnim bićem sagledavamo šta ga pokreće i ko ga vodi.
Duh čovekom rukovodi.
Svetu preti sve ubitačnije oružje, silne vojske svetom hode. Onome kome je dato da svetom gospodari – čoveku – opasnost sa svih strana preti: i s kopna i s mora i iz vazduha. Ali nije sila u onome što se vidi, nego je sila u onome što čoveka i narod vodi.
Duhovne sile svetom vladaju.
Sve nastaje iz duhovnog sveta. Bog je duh. Hristos kaže: „Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide.”
Svaka reč, svaki pokret, svaki zamah ili zastoj, svako delo odraz je duha u čoveku koji njime rukovodi.
Valja se moliti
Čovek je svedok tajni koje se radi njega otkrivaju. Ali iz nemarnosti, on često biva zarobljen u sopstvenoj zabludi ili u zabludi od drugoga nametnutoj. I tako, u nečemu, vekovima ostaje u neznanju, u zabludi. Jedna od tih zabluda jeste i u našem vremenu često isticana krilatica „U zdravom telu, zdrav duh!” Kao da je zdravo telo preduslov zdravog duha, a ne obrnuto. Izvorna poruka upućuje na „Zdrav duh u zdravom telu” (Mens sana in corpore sano). Potiče od rimskog pesnika iz prvog veka naše, hrišćanske ere Juvenalija iz Akvina kroz stih: „Valja se moliti da bude zdrav duh u zdravom telu” (Orandum est, ut sit mens sana in corpore sano).
To je izvorna po(r)uka, a onaj skraćeni oblik, iz konteksta izvađen, izokrenutog smisla, koji će vremenom postati maksima evropske civilizacije, kako smatra jeromonah Ilarion Đurica, jeste renesansni.
Nasušna potreba čoveka jeste da se bori za zdrav duh. Hristos kaže: „Duh je ono što oživljava, telo ne koristi ništa.” Telo služi samo kada ga duh koristi.
Čovek je zdrav samo ako se drži duha Tvorca, duha Božjeg. To je duhovna snaga koja oživotvorava, pobuđuje i jača. To je izvor posebnih blagodatnih darova.
Sve zavisi od čoveka: on delima svojim ili privlači blagodat Božju ili na sebe navlači osudu. Ko dobro čini, prosvetljuje se Duhom svetim; ko zlo čini, predaje se tami, satani. Vidi se ko je kakav čovek, plodovi njegovog dela ga odaju.
Duhovno prosvetljen čovek zna ono što apostol Pavle reče, da je „naše telo hram Duha svetoga”, a što Mihajlo Pupin iskazuje rečima da „u nama, u duši, Božanstvo obitava”.
Čuli ste kako naš čovek opisuje surovo nasilje, kada neko nekoga kinji i ubija do iznemoglosti, do izdahnuća; on s malo reči sve objasni, kaže: „Ubi Boga u njemu.” Tako, pored predočavanja surovosti konkretnog čina, hoće reći da Bog, božanska čestica, čini centralnu srž, okosnicu čovekovog bića, od koje nema ništa značajnije, ništa životvornije.
Sveti oci nadasve ukazuju na potrebu zadobijanja Duha svetoga, smernim životom i dobrim delima. Sveti Kirilo Jerusalimski ističe da je Duh sveti najveća sila; on sve osvećuje; on prosvećuje duše pravednih... Zato naglašava da je on „iskreni staralac duše”, „istiniti Svetlovođa”. Isto govori i Sveti Jefrem Sirin, kazujući da Duh sveti otkriva čoveku koji put je dobar, a koji nije dobar. Sveti Makarije Veliki poručuje da hrišćani koji žele da napreduju i uzrastaju moraju primoravati sebe na svako dobro, da bi oslobodili sebe od greha koji u njima živi i ispunili se Duhom svetim. A Sveti Teodor Studit predočava: ko ima Duha svetoga, taj projavljuje radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, i reči proiznosi slađe od meda i sata, jer, kako Gospod reče, „od suviška srca usta govore”.
Zato, kako kaže Blaženi Dijadoh, treba svakim dobrodeteljima, a naročito duševnim mirom, privlačiti i održavati u sebi Duha svetoga, da bismo u sebi imali uvek zapaljen svetilnik razuma.
Po Duhu svetome čovek rasuđuje. Ali, zemaljski svet je obitavalište mnogih i raznih duhova. Zato Sveti apostol Jovan Bogoslov upozorava: „Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izašli u svet.”
Šta dolazi od Boga, a šta od đavolaNeophodno je da čovek rasuđuje, da razaznaje duhove. Znati koji dolaze od Boga, a koji dolaze do đavola. Razaznaje po – daru Duha svetoga.
Duh Božji jeste – Duh istine. Duh dobra.
Njemu se suprotstavlja duh koji dolazi od onoga koji bi čoveka da porobi (od đavola) – duh obmane. Duh zla.
Duh istine prosvetljuje razum. Kroz iskustvo spoznao je to narod širom naše planete. Otuda u raznim narodima slušamo istu izreku: „Kad Bog hoće nekoga da kazni, najpre mu uzme razum.” Prestaje dotok blagodati Božje.
Ipak, nade ima da oživi, dok je u telu. Samo ako sledi Duh istine.
