Дух човеком руководи
Хришћани који желе да напредују и узрастају морају приморавати себе на свако добро
Гледамо човека: телесним очима видимо шта телом чини, душом осећамо душу његову, а духовним бићем сагледавамо шта га покреће и ко га води.
Дух човеком руководи.
Свету прети све убитачније оружје, силне војске светом ходе. Ономе коме је дато да светом господари – човеку – опасност са свих страна прети: и с копна и с мора и из ваздуха. Али није сила у ономе што се види, него је сила у ономе што човека и народ води.
Духовне силе светом владају.
Све настаје из духовног света. Бог је дух. Христос каже: „Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде.”
Свака реч, сваки покрет, сваки замах или застој, свако дело одраз је духа у човеку који њиме руководи.
Ваља се молити
Човек је сведок тајни које се ради њега откривају. Али из немарности, он често бива заробљен у сопственој заблуди или у заблуди од другога наметнутој. И тако, у нечему, вековима остаје у незнању, у заблуди. Једна од тих заблуда јесте и у нашем времену често истицана крилатица „У здравом телу, здрав дух!” Као да је здраво тело предуслов здравог духа, а не обрнуто. Изворна порука упућује на „Здрав дух у здравом телу” (Mens sana in corpore sano). Потиче од римског песника из првог века наше, хришћанске ере Јувеналија из Аквина кроз стих: „Ваља се молити да буде здрав дух у здравом телу” (Orandum est, ut sit mens sana in corpore sano).
То је изворна по(р)ука, а онај скраћени облик, из контекста извађен, изокренутог смисла, који ће временом постати максима европске цивилизације, како сматра јеромонах Иларион Ђурица, јесте ренесансни.
Насушна потреба човека јесте да се бори за здрав дух. Христос каже: „Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа.” Тело служи само када га дух користи.
Човек је здрав само ако се држи духа Творца, духа Божјег. То је духовна снага која оживотворава, побуђује и јача. То је извор посебних благодатних дарова.
Све зависи од човека: он делима својим или привлачи благодат Божју или на себе навлачи осуду. Ко добро чини, просветљује се Духом светим; ко зло чини, предаје се тами, сатани. Види се ко је какав човек, плодови његовог дела га одају.
Духовно просветљен човек зна оно што апостол Павле рече, да је „наше тело храм Духа светога”, а што Михајло Пупин исказује речима да „у нама, у души, Божанство обитава”.
Чули сте како наш човек описује сурово насиље, када неко некога кињи и убија до изнемоглости, до издахнућа; он с мало речи све објасни, каже: „Уби Бога у њему.” Тако, поред предочавања суровости конкретног чина, хоће рећи да Бог, божанска честица, чини централну срж, окосницу човековог бића, од које нема ништа значајније, ништа животворније.
Свети оци надасве указују на потребу задобијања Духа светога, смерним животом и добрим делима. Свети Кирило Јерусалимски истиче да је Дух свети највећа сила; он све освећује; он просвећује душе праведних... Зато наглашава да је он „искрени старалац душе”, „истинити Светловођа”. Исто говори и Свети Јефрем Сирин, казујући да Дух свети открива човеку који пут је добар, а који није добар. Свети Макарије Велики поручује да хришћани који желе да напредују и узрастају морају приморавати себе на свако добро, да би ослободили себе од греха који у њима живи и испунили се Духом светим. А Свети Теодор Студит предочава: ко има Духа светога, тај пројављује радост, мир, дуготрпљење, љубав, и речи произноси слађе од меда и сата, јер, како Господ рече, „од сувишка срца уста говоре”.
Зато, како каже Блажени Дијадох, треба сваким добродетељима, а нарочито душевним миром, привлачити и одржавати у себи Духа светога, да бисмо у себи имали увек запаљен светилник разума.
По Духу светоме човек расуђује. Али, земаљски свет је обитавалиште многих и разних духова. Зато Свети апостол Јован Богослов упозорава: „Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет.”
Шта долази од Бога, а шта од ђаволаНеопходно је да човек расуђује, да разазнаје духове. Знати који долазе од Бога, а који долазе до ђавола. Разазнаје по – дару Духа светога.
Дух Божји јесте – Дух истине. Дух добра.
Њему се супротставља дух који долази од онога који би човека да пороби (од ђавола) – дух обмане. Дух зла.
Дух истине просветљује разум. Кроз искуство спознао је то народ широм наше планете. Отуда у разним народима слушамо исту изреку: „Кад Бог хоће некога да казни, најпре му узме разум.” Престаје доток благодати Божје.
Ипак, наде има да оживи, док је у телу. Само ако следи Дух истине.
