Strah od merenja pritiska

Dr Danijela Šatlan Ranković, specijalista interne medicine u Domu zdravlja Ruma, nedavno je iznela zanimljivo zapažanje da nemali broj ljudi ima strah od merenja krvnog pritiska.

– Svi smo skloni da često minimalizujemo neke zdravstvene tegobe, beži se od stvarnih problema. Čak i kada se izmere vrednosti krvnog pritiska od 160 sa 90 mmHg, pronalaze se izgovori tipa „nervirao sam se na poslu”, „dete mi se povredilo pa sam se nasekirao”, a retko ko posle tih izmerenih vrednosti pribegava češćim merenjima. Često ljudi, pogotovu srednjih godina, imaju strah od merenja krvnog pritisaka. Međutim, toga ne treba da se bojimo, naprotiv, to je nešto što treba da nam pomogne u daljem lečenju – rekla je za Tanjug dr Danijela Šatlan Ranković.

Ona je podsetila da se odgovarajućim antihipertenzivnim lekovima, već s jednom tableticom mogu fino srediti povišene vrednosti krvnog pritisaka, a kod pacijenta će se rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti smanjiti.

– Cilj je da ne dođemo u situaciju da neko prvi put kod specijaliste interniste, odnosno kardiologa dođe nakon moždanog udara ili infarkta srca. Ljudi moraju sami da shvate koji faktori rizika postoje u njihovom slučaju. To je izuzetno važno za svakoga, a posebno za mlađe i sredovečne ljude. Oni treba da uspostave naviku da jednom godišnje kod svog izabranog lekara u domu zdravlja obave kompletan pregled s merenjem pritiska, da se uradi EKG, ali i kompletna laboratorijska analiza – podseća kardiološkinja.

Dodaje da svaki lekar na osnovu ovih parametara može da izračuna individualan kardiovaskularni rizik pacijenta i da na osnovu toga pacijentu propiše terapiju ako je potrebna.

Lekar svakog pacijenta treba da pita (ili da sama osoba to kaže) da li u porodici ima slučajeva kardiovaskularnih oboljenja.

– Svima treba da bude veliki signal, alarm, ako u porodici ima nekoga ko je pre 55. godine umro iznenada, od naprasne srčane smrti, pogotovu ako je reč o očevima i majkama. Takvi pacijenti moraju pomno da se prate i moraju da vode računa o faktorima rizika koji mogu da ubrzaju kardiovaskularnu bolest, a sve to treba da im se objasni na fin način. Oni ne treba da žive u strahu da će se i njima to desiti, jer danas postoje velike mogućnosti da se to spreči, ali samo pod uslovom da brinu o svom zdravlju – rekla je dr Danijela Šatlan Ranković.

Ona bez mnogo dileme, kao jedan od najvećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti navodi pušenje.

– To je po meni na prvom mestu. Sve ostalo može nekako da se kontroliše – upozorila je doktorka.

Inače po aktuelnim, poslednjim evropskim preporukama kardiologa, koje su se približile američkim, izdvojena je nova kategorija povišenog krvnog pritiska, a to je pritisak od 120 do 139 mmHg sa 70 do 89 mmHg.

Ljudi kod kojih je izmeren takav pritisak ranije su činili grupu visoko normalnih vrednosti krvnog pritiska ili prehipertenzije. Njih su lekari više pratili nego što su lečili. Po novim preporukama i ovi pacijenti treba da dobiju lekove i nisu dovoljne samo preporuke o nefarmakološkim merama (zabrana pušenja i alkohola, smanjenje unosa soli, smanjenje kilograma, redovna fizička aktivnost), pogotovu ako postoje pridruženi faktori rizika i oštećenje organa.

Da ne bude nikakve zabune: i dalje se pod arterijskom hipertenzijom smatra pritisak od 140 sa 90 mmHg i više od toga. Nove preporuke upućuju samo da neko ko ima povišeni krvni pritisak, a u porodici je imao ili ima bliske srodnike obolele od šloga, infarkta ili drugih kardiovaskularnih bolesti, mora da se redovno kontroliše. Takva osoba neće odmah dobiti da pije lekove, lekari će mu prvo savetovati nefarmakološku terapiju, ali ukoliko je on s ovim vrednostima imao infarkt ili šlog, onda već mora da pije i određene lekove. Tablete će dobiti i ukoliko je pušač s visokim vrednostima lipida, fizički neaktivan, gojazan... Kad neko ima genetsko opterećenje, razmatra se uvođenje jednog leka, nefiksne kombinacije.