Страх од мерења притиска
За измерене вредности од 160 са 90 ммХг проналазе се изговори типа „нервирао сам се на послу”, „дете ми се повредило”, а ретко ко после тога прибегава чешћим мерењима
Др Данијела Шатлан Ранковић, специјалиста интерне медицине у Дому здравља Рума, недавно је изнела занимљиво запажање да немали број људи има страх од мерења крвног притиска.
– Сви смо склони да често минимализујемо неке здравствене тегобе, бежи се од стварних проблема. Чак и када се измере вредности крвног притиска од 160 са 90 ммХг, проналазе се изговори типа „нервирао сам се на послу”, „дете ми се повредило па сам се насекирао”, а ретко ко после тих измерених вредности прибегава чешћим мерењима. Често људи, поготову средњих година, имају страх од мерења крвног притисака. Међутим, тога не треба да се бојимо, напротив, то је нешто што треба да нам помогне у даљем лечењу – рекла је за Танјуг др Данијела Шатлан Ранковић.
Она је подсетила да се одговарајућим антихипертензивним лековима, већ с једном таблетицом могу фино средити повишене вредности крвног притисака, а код пацијента ће се ризик за настанак кардиоваскуларних болести смањити.
– Циљ је да не дођемо у ситуацију да неко први пут код специјалисте интернисте, односно кардиолога дође након можданог удара или инфаркта срца. Људи морају сами да схвате који фактори ризика постоје у њиховом случају. То је изузетно важно за свакога, а посебно за млађе и средовечне људе. Они треба да успоставе навику да једном годишње код свог изабраног лекара у дому здравља обаве комплетан преглед с мерењем притиска, да се уради ЕКГ, али и комплетна лабораторијска анализа – подсећа кардиолошкиња.
Додаје да сваки лекар на основу ових параметара може да израчуна индивидуалан кардиоваскуларни ризик пацијента и да на основу тога пацијенту пропише терапију ако је потребна.
Лекар сваког пацијента треба да пита (или да сама особа то каже) да ли у породици има случајева кардиоваскуларних обољења.
– Свима треба да буде велики сигнал, аларм, ако у породици има некога ко је пре 55. године умро изненада, од напрасне срчане смрти, поготову ако је реч о очевима и мајкама. Такви пацијенти морају помно да се прате и морају да воде рачуна о факторима ризика који могу да убрзају кардиоваскуларну болест, а све то треба да им се објасни на фин начин. Они не треба да живе у страху да ће се и њима то десити, јер данас постоје велике могућности да се то спречи, али само под условом да брину о свом здрављу – рекла је др Данијела Шатлан Ранковић.
Она без много дилеме, као један од највећих фактора ризика за кардиоваскуларне болести наводи пушење.
– То је по мени на првом месту. Све остало може некако да се контролише – упозорила је докторка.
Иначе по актуелним, последњим европским препорукама кардиолога, које су се приближиле америчким, издвојена је нова категорија повишеног крвног притиска, а то је притисак од 120 до 139 ммХг са 70 до 89 ммХг.
Људи код којих је измерен такав притисак раније су чинили групу високо нормалних вредности крвног притиска или прехипертензије. Њих су лекари више пратили него што су лечили. По новим препорукама и ови пацијенти треба да добију лекове и нису довољне само препоруке о нефармаколошким мерама (забрана пушења и алкохола, смањење уноса соли, смањење килограма, редовна физичка активност), поготову ако постоје придружени фактори ризика и оштећење органа.
Да не буде никакве забуне: и даље се под артеријском хипертензијом сматра притисак од 140 са 90 ммХг и више од тога. Нове препоруке упућују само да неко ко има повишени крвни притисак, а у породици је имао или има блиске сроднике оболеле од шлога, инфаркта или других кардиоваскуларних болести, мора да се редовно контролише. Таква особа неће одмах добити да пије лекове, лекари ће му прво саветовати нефармаколошку терапију, али уколико је он с овим вредностима имао инфаркт или шлог, онда већ мора да пије и одређене лекове. Таблете ће добити и уколико је пушач с високим вредностима липида, физички неактиван, гојазан... Кад неко има генетско оптерећење, разматра се увођење једног лека, нефиксне комбинације.
