Predivna igra reči i muzike

Mnogi Diznijevi filmovi podjednako su osvojili svet neverovatnom bajkom i junacima, koliko i muzikom i songovima koji su pratili radnju tih nezaboravnih ostvarenja. Ali ljudi koji su svetske songove preveli i prilagodili srpskom jeziku ostaju u senci glumaca, reditelja, scenarista, kostimografa.

Biljana Brun, dirigentkinja, tekstospisateljica i glumica, prepevala je songove iz brojnih filmova. Pomenimo samo neke: „Zaleđeno kraljevstvo 2”, „Priča o igračkama 4”, „Kralj lavova”, „Pokahontas”, „Mala sirena”, „Dambo”, „U potrazi za Nemom”, „Pedington u Peruu”, „Aladin”…

Osnovna ideja mora ostati nepromenjena

Ona je i objasnila koliko je teško prepevati neku pesmu na srpski jezik, a da osnovna ideja ostane nepromenjena i kako je time počela da se bavi.

– Pre gotovo 10 godina, kao dirigent dečjeg hora „Čarolija”, dobila sam poziv od Srđana Čolića, čija producentska kuća je prva počela sistematski da se bavi sinhronizacijom dugometražnih crtanih filmova. Trebalo je da spremim grupu dece da snime song za film „Angri Birds”. Prepev koji sam osmislila za tu pesmu produkciji se dopao, pa su odlučili da mi ponude da napišem prepev za „Vajanu”. Time počinje jedno prelepo diznijevsko poglavlje, koje i dalje traje – govori Biljana za naš list.

Kako kaže, svi prepevi su zahtevni i ističe da su Diznijevi standardi, na primer, takvi da oni očekuju da se gotovo ne primeti da pesma nije na originalnom jeziku.

– Zato su i audicije za glumce koji pozajmljuju glas rigorozne. Nekad odabir traje mesecima, dok se ne nađe najsličnija boja glasa i zadovolje standardi kvaliteta pevanja i glumačke interpretacije. Rad na prepevu je svakako zahtevniji kada se radi igrani film, kao što su igrane verzije „Aladina”, „Lepotice i zveri”, „Male sirene”, gde mora da se vodi računa o svakom samoglasniku koji treba da se poklopi s originalom kada je glumac u krupnom planu – objašnjava naša sagovornica.

Teško joj je da izdvoji najdraži prepev, jer je, kako kaže, svaki novi film oduševi muzikom, svaki put inovativnom, interesantnom, duhovitom, tužnom, s besprekornim aranžmanima.

– Možda mi je, ipak, srcu najviše prirasla baš „Vajana”, moj prvenac, koju je maestralno otpevala Ivona Rambosek, bivša solistkinja hora „Čarolija”, sada talentovana studentkinja režije. Film se radio u letnjim mesecima. Ležala sam na egejskom pesku, gledala u pučinu, zamišljala Havaje i s uživanjem pisala stihove – seća se Biljana.

Zanimalo nas je kako izgleda jedan proces prepeva songova, pa nam je objasnila da se prvo odgleda ceo film, radi upoznavanja s narativom, kontekstom pesama i duhom filma. Zatim se prouče note za pesmu koja se radi, originalni tekst i sva uputstva koja studio pošalje o viziji karaktera svakog lika. Potom se inkorporiraju posebni zahtevi ako je uključen treći jezik, čemu slede konsultacije s prevodiocem dijaloga oko ključnih reči i fraza.

Kako kaže, ništa ne sme da se „izgubi u prevodu”. Iako je vrlo retko moguće doslovce prevesti tekst, svaki stih mora da prenese smisao originala.

Dodaje da mnogo parametara mora da bude zadovoljeno:

– Svaki slog mora biti tačno akcentovan, prevod svakog stiha bi trebalo da je što sličniji originalu, da se pritom rimuje i da se postigne sinhronizacija usana. Bezbroj puta slušam stih po stih pojedinačno, dok apsolutno ne zapamtim ritmiku, frazu i izraz, kako bih to prenela na naš jezik, vodeći računa o svim pravilima.

Trenutno je na repertoaru domaćih bioskopa igrani film „Snežana”, a upravo Biljana je radila na songovima koje publika može čuti u ovom ostvarenju. Za originalni film „Snežana i sedam patuljaka” ona je već pre nekoliko godina napisala prepev. Novi, igrani film, pored starih, donosi i nove songove, jednako raskošne.

– Ne pada mi teško da ponekad danima „vrtim” dva stiha, kako bih našla idealno rešenje. Ovaj posao doživljavam kao predivnu igru reči i muzike – iskreno će Biljana.

Porodično u sinhronizaciju

Njena deca Iva i Nikola takođe imaju učešća u sinhronizacijama:

– Iva je počela da snima s četiri godine, davala je glas maloj Vajani. Bila je nestašna kao i lik koji je tumačila. Potom sledi uloga male Ane u „Zaleđenom kraljevstvu”, a onda je otpevala tužnu pesmu kao mala Koko u istoimenom filmu.

Dodaje da je sin Nikola rano pokazao interesovanje za glumu.

– Možda je čak glavna uloga u filmu „Koko”, u režiji Tee Puharić, i zacementirala njegovu odluku da se bavi glumom, koju sada studira. Zanimljivo je da je Nikola u junu prošao audiciju za Migela, a do septembra, kada se snimao film, mutirao je. Bilo je stresno, morao je dvostruko više da se upevava, ali je na kraju uspeo – ponosno govori naša sagovornica i dodaje da je rad sa decom, tuđom i svojom, kao horovođa i u sinhronizovanju filmova, nešto najlepše što je mogla da odabere kao svoj poziv.