Предивна игра речи и музике

Многи Дизнијеви филмови подједнако су освојили свет невероватном бајком и јунацима, колико и музиком и сонговима који су пратили радњу тих незаборавних остварења. Али људи који су светске сонгове превели и прилагодили српском језику остају у сенци глумаца, редитеља, сценариста, костимографа.

Биљана Брун, диригенткиња, текстосписатељица и глумица, препевала је сонгове из бројних филмова. Поменимо само неке: „Залеђено краљевство 2”, „Прича о играчкама 4”, „Краљ лавова”, „Покахонтас”, „Мала сирена”, „Дамбо”, „У потрази за Немом”, „Педингтон у Перуу”, „Аладин”…

Основна идеја мора остати непромењена

Она је и објаснила колико је тешко препевати неку песму на српски језик, а да основна идеја остане непромењена и како је тиме почела да се бави.

– Пре готово 10 година, као диригент дечјег хора „Чаролија”, добила сам позив од Срђана Чолића, чија продуцентска кућа је прва почела систематски да се бави синхронизацијом дугометражних цртаних филмова. Требало је да спремим групу деце да сниме сонг за филм „Ангри Бирдс”. Препев који сам осмислила за ту песму продукцији се допао, па су одлучили да ми понуде да напишем препев за „Вајану”. Тиме почиње једно прелепо дизнијевско поглавље, које и даље траје – говори Биљана за наш лист.

Како каже, сви препеви су захтевни и истиче да су Дизнијеви стандарди, на пример, такви да они очекују да се готово не примети да песма није на оригиналном језику.

– Зато су и аудиције за глумце који позајмљују глас ригорозне. Некад одабир траје месецима, док се не нађе најсличнија боја гласа и задовоље стандарди квалитета певања и глумачке интерпретације. Рад на препеву је свакако захтевнији када се ради играни филм, као што су игране верзије „Аладина”, „Лепотице и звери”, „Мале сирене”, где мора да се води рачуна о сваком самогласнику који треба да се поклопи с оригиналом када је глумац у крупном плану – објашњава наша саговорница.

Тешко јој је да издвоји најдражи препев, јер је, како каже, сваки нови филм одушеви музиком, сваки пут иновативном, интересантном, духовитом, тужном, с беспрекорним аранжманима.

– Можда ми је, ипак, срцу највише прирасла баш „Вајана”, мој првенац, коју је маестрално отпевала Ивона Рамбосек, бившa солисткиња хора „Чаролија”, сада талентована студенткиња режије. Филм се радио у летњим месецима. Лежала сам на егејском песку, гледала у пучину, замишљала Хаваје и с уживањем писала стихове – сећа се Биљана.

Занимало нас је како изгледа један процес препева сонгова, па нам је објаснила да се прво одгледа цео филм, ради упознавања с наративом, контекстом песама и духом филма. Затим се проуче ноте за песму која се ради, оригинални текст и сва упутства која студио пошаље о визији карактера сваког лика. Потом се инкорпорирају посебни захтеви ако је укључен трећи језик, чему следе консултације с преводиоцем дијалога око кључних речи и фраза.

Како каже, ништа не сме да се „изгуби у преводу”. Иако је врло ретко могуће дословце превести текст, сваки стих мора да пренесе смисао оригинала.

Додаје да много параметара мора да буде задовољено:

– Сваки слог мора бити тачно акцентован, превод сваког стиха би требало да је што сличнији оригиналу, да се притом римује и да се постигне синхронизација усана. Безброј пута слушам стих по стих појединачно, док апсолутно не запамтим ритмику, фразу и израз, како бих то пренела на наш језик, водећи рачуна о свим правилима.

Тренутно је на репертоару домаћих биоскопа играни филм „Снежана”, а управо Биљана је радила на сонговима које публика може чути у овом остварењу. За оригинални филм „Снежана и седам патуљака” она је већ пре неколико година написала препев. Нови, играни филм, поред старих, доноси и нове сонгове, једнако раскошне.

– Не пада ми тешко да понекад данима „вртим” два стиха, како бих нашла идеално решење. Овај посао доживљавам као предивну игру речи и музике – искрено ће Биљана.

Породично у синхронизацију

Њена деца Ива и Никола такође имају учешћа у синхронизацијама:

– Ива је почела да снима с четири године, давала је глас малој Вајани. Била је несташна као и лик који је тумачила. Потом следи улога мале Ане у „Залеђеном краљевству”, а онда је отпевала тужну песму као мала Коко у истоименом филму.

Додаје да је син Никола рано показао интересовање за глуму.

– Можда је чак главна улога у филму „Коко”, у режији Тее Пухарић, и зацементирала његову одлуку да се бави глумом, коју сада студира. Занимљиво је да је Никола у јуну прошао аудицију за Мигела, а до септембра, када се снимао филм, мутирао је. Било је стресно, морао је двоструко више да се упевава, али је на крају успео – поносно говори наша саговорница и додаје да је рад са децом, туђом и својом, као хоровођа и у синхронизовању филмова, нешто најлепше што је могла да одабере као свој позив.