Dve strasti ronioca fotografa

Međunarodni festival podvodnog filma i podvodne fotografije u Pančevu možda nije najveći, ali je zasigurno jedini u Srbiji koji objedinjuje autore ove jedinstvene umetničke discipline.

Klub podvodnih aktivnosti Pančevo organizuje ga više od dve decenije, a ove godine 22. put uspeva da okupi autore iz Srbije i regiona, dok su u selekciju filmova stigle i „pokretne slike” iz svih krajeva, tačnije mora sveta.

Prizori iz Crvenog i Egejskog mora

Tako se u Kulturnom centru zašarenilo od svetlopisa svakovrsnih bića – riba, jegulja, ježeva, ali i potopljenih plovila i ponekog ronioca, kojeg je u poslu objektivom uhvatio kolega – sve smešteno u ambijent morskog plavetnila. Neverovatno je mnogo ljudi koji vole vodu, bave se ronjenjem i usput podvodnim fotografisanjem i snimanjem, pa je stiglo bezmalo 150 radova, različitih motiva ulovljenih u kadar u Crvenom i Egejskom moru. Za izlaganje je, pak, odabrano tek 26, što govori o oštroj konkurenciji, ali i strogom žiriranju.

„Najpre, fotografiju mora da odlikuje tehnička doteranost, svetlost i oštrina. To je najteže postići, s obzirom na stalnu promenu uslova u vodi. Već mali talas promeni sve, pa i vi morate da vodite računa da ste izbalansirani dok je sve oko vas u pokretu. Recimo, da kad dišete, oni mehurići ne naruše ambijent. Posebno se ceni kompozicija kadra, ali i šta nam fotografija govori”, objašnjava profesor Slavko Makara, iskusni ronilac i instruktor iz Kluba podvodnih aktivnosti Pančevo, jedan od članova žirija koji je najuspelije radove tražio u tri kategorije.

Na sve izazove, ovoga puta, prema oceni stručnjaka, najuspešnije su odgovorili u kategoriji „riba”, Milorad Đuknić iz Beograda, u konkurenciji „makro” Belocrkvanin Igor Obradović, dok je najbolji „ambijent” postigao Jovan Petrovski, takođe iz Bele Crkve.

Festival ima i posebnu nagradu, gran-pri koji pripada fotografu-roniocu koji je načinio tako dobre snimke u sve tri kategorije da je u svakoj mogao biti nagrađen. Ove godine laskava nagrada za takav rad pripala je Somborcu Milanu Zurkoviću.

Petrovski je svoj nagrađeni rad napravio u vodama Jadrana kod ostrva Rab. Ovaj doktor veterine po struci, a instruktor ronjenja u slobodno vreme, ima i klub podvodnih aktivnosti, a za „Magazin” kaže da se petnaestak godina trudi da bude u vrhu amaterske podvodne fotografije. Zato u svakom pohodu na šampionsku fotografiju nastane i po nekoliko stotina snimaka.

Takođe, i motivi ulaze i izlaze iz mode, pa je vremenom sveopšte omiljenu i masovno slikanu ribu, koja je svima već dosadila, zamenila neka druge vrste. Recimo, sada je sve popularniji, ali i za znalce izazovniji ugor, vrsta jegulje koja se krije u šupljinama i rupama, a za što bolju fotografiju mora se na veću dubinu, u plavetnilo, gde je morski život najživlji i najveseliji.

Svi slikaju male pužiće

„Pre svega, morate da budete iskusan ronilac, jer većina fotografija nastaje na 30 metara što nije naivna dubina. Kreće se od prvog snimka, pa se aparat podešava uslovima u kojima sve lebdi. Nalet svega i svačega neprekidno menja pejzaž. U stalnoj smo potrazi za novim motivima. Sada, recimo, svi slikaju male pužiće, od kojih je najveći dva santimetra. To je poseban izazov, jer osim hvatanja u najpovoljniji kadar, treba ga pre svega uočiti. Mnogo ronilaca prođe, a da ih i ne primeti. Ja sam prošle godine doneo čak 10.000 snimaka s Raba od kojih 80 odsto otpadne, a onda i od toga preostane jedva pet procenata”, napominje Petrovski.

„Kao i svake godine, naš festival publici je ponudio i dvodnevnu reviju od dvadesetak filmova. Ova kategorija iziskuje mnogo više angažmana, iskustva, pa i skuplju opremu. Ronioci redovno prate kalendar ovakvih manifestacija, pa su stigla ostvarenja, nastala na svim kontinentima i morima sveta”, ističe Živa Žebeljan, predsednik Kluba podvodnih aktivnosti Pančevo, koji ima oko stotinu članova.