Tri šestice –broj ljubavi

Uprkos uvreženim verovanjima pojedini numerolozi su pisali, kao na primer Lazar Đerđ, da tri šestice nisu đavolji broj, odnosno žig Zveri, već, verovali ili ne, ljubavi i harmonije.

Šest je broj ljubavi, tri šestice su tri srca, ali neko (?) pokušava da nas odvrati od ljubavi i zato proglašava tri šestice đavolim brojem, tumačenje je koje će mnoge iznenaditi.

Kako je došlo do ove zabune, i kako smo poverovali u strana tumačenja, koja su suprotna srpskoj tradiciji?

Ako pogledamo u svetosavsku, pa čak i prethodnu pagansku tradiciju,  broj 6, kao ni broj 666 ili 13 ne postoje u našoj kulturi kao brojevi koji imaju bilo kakvu simboliku.

U zapadnim hrišćanskim religijama broj 666 je obeležeje  ili žig Satane, pa se takvo takvo shvatanje prenosi kroz knjige, filmove, internet i zato se uveliko prihvatilo i kod nas.    

–Tri šestice su fenomen novijeg datuma, više stvar pomodarstva, koje se javlja najviše u našim urbanim sredinama. U poslednje vreme mladi u beogradskim predgrađima počeli su da obeležavaju i „Noć veštica“, kao što smo prihvatili i novog sveca „Svetog Valentina2, odnosno „Dan zaljubljenih“. Ali kod nas ovi datumi  nemaju to značenje kao u kulturama iz kojih smo ih preuzeli. „Noć veštica“ je kod nas samo noć maskarade i prerušavanja, a „Sveti Valentin“ dan kada se kupuju pokloni, kaže etnolog dr Vesna Marjanović.  

Parno i neparno, objašnjava naša sagovornica, nije imalo neku  simboliku, ali je vremenom došlo do razdvajanja, pa je paran broj posvećen pogrebnim običajima, a neparno je vezivano za nastavak života. Tako paran broj ljudi ide na groblje, na sahrane se nosi paran broj cvetova, paran broj ljudi seda za trpezu kada je daća, u istočnoj Srbiji četiri devojčice idu ispred pogrebne povorke i nose vino, hleb, odeću, žito.

Kod nas su mitski brojevi i sedam i devet. Devet baba prede košulju za jednu noć da bi zaštitilo vojnika koji odlazi u vojsku, devet Jugovića u epskoj poeziji , sedam je srećan broj u našoj mitologiji.

Broj tri dobija simbolički značaj tek primanjem hrišćanstva, ali ni hrišćansko trojstvo nije kod Srba bilo toliko izraženo  do nastanka svetosavlja kada se pojavljuje  legenda da  Sunce tri puta zaigra na Ivanjdan. Tada se, kao i na Poklade u nekim krajevima, pali vatra koju treba preskakati da bi se obnovila vegetacija. Kod Srba i Vlaha postoji predanje o tri suđenice, tri tabuisana ženska bića, zbog kojih je 40 dana gorela sveća u prostoriji gde su boravile majka i beba. 

Broj 40 (40 dana Hristovih muka) ima u  našoj tradiciji važno mesto i kada je reč o pokojnicima. U mnogim našim  krajevima nekada je 40 dana gorela sveća u kući, na mestu  odakle je iznet pokojnik,  veruje se da duša posle smrti boravi na zemlji još 40 dana, kada odlazi na Nebo, a na 40 dana daje se daća, obred za pokoj duše. Važni pogrebni obredi su, po rečima Vesne Marjanović i trećina, sedmica, 40 dana i godišnjica, kada se pokojnik konačno i ritualno odvaja od porodice. 

D. S.

Jednodančići

Broj dva u nekim kulturama znači dvojstvo čoveka, neke kulture ističu da čovek nosi i muško i žensko u sebi, a i bogovi poseduju dvojstvo, pa je tako bog Janos  bog sa dva lica.

U našoj tradicionalnoj kulturi to su oni ljudi koji su rođeni u istom danu, pa se verovalo u narodu da ako umre jedan da će ubrzo umreti i drugi jer su kao blizanci. Zovu ih i jednodančići, ako su bili iz jednog mesta poštovali su se kao najrođeniji.