Три шестице –број љубави
Бројеви 6, 666 и 13 немају никакву симболику у домаћем фолклору. Српско значење бројева 2, 3, 7, 9, 40...
Упркос увреженим веровањима поједини нумеролози су писали, као на пример Лазар Ђерђ, да три шестице нису ђавољи број, односно жиг Звери, већ, веровали или не, љубави и хармоније.
Шест је број љубави, три шестице су три срца, али неко (?) покушава да нас одврати од љубави и зато проглашава три шестице ђаволим бројем, тумачење је које ће многе изненадити.
Како је дошло до ове забуне, и како смо поверовали у страна тумачења, која су супротна српској традицији?
Ако погледамо у светосавску, па чак и претходну паганску традицију, број 6, као ни број 666 или 13 не постоје у нашој култури као бројеви који имају било какву симболику.
У западним хришћанским религијама број 666 је обележеје или жиг Сатане, па се такво такво схватање преноси кроз књиге, филмове, интернет и зато се увелико прихватило и код нас.
–Три шестице су феномен новијег датума, више ствар помодарства, које се јавља највише у нашим урбаним срединама. У последње време млади у београдским предграђима почели су да обележавају и „Ноћ вештица“, као што смо прихватили и новог свеца „Светог Валентина2, односно „Дан заљубљених“. Али код нас ови датуми немају то значење као у културама из којих смо их преузели. „Ноћ вештица“ је код нас само ноћ маскараде и прерушавања, а „Свети Валентин“ дан када се купују поклони, каже етнолог др Весна Марјановић.
Парно и непарно, објашњава наша саговорница, није имало неку симболику, али је временом дошло до раздвајања, па је паран број посвећен погребним обичајима, а непарно је везивано за наставак живота. Тако паран број људи иде на гробље, на сахране се носи паран број цветова, паран број људи седа за трпезу када је даћа, у источној Србији четири девојчице иду испред погребне поворке и носе вино, хлеб, одећу, жито.
Код нас су митски бројеви и седам и девет. Девет баба преде кошуљу за једну ноћ да би заштитило војника који одлази у војску, девет Југовића у епској поезији , седам је срећан број у нашој митологији.
Број три добија симболички значај тек примањем хришћанства, али ни хришћанско тројство није код Срба било толико изражено до настанка светосавља када се појављује легенда да Сунце три пута заигра на Ивањдан. Тада се, као и на Покладе у неким крајевима, пали ватра коју треба прескакати да би се обновила вегетација. Код Срба и Влаха постоји предање о три суђенице, три табуисана женска бића, због којих је 40 дана горела свећа у просторији где су боравиле мајка и беба.
Број 40 (40 дана Христових мука) има у нашој традицији важно место и када је реч о покојницима. У многим нашим крајевима некада је 40 дана горела свећа у кући, на месту одакле је изнет покојник, верује се да душа после смрти борави на земљи још 40 дана, када одлази на Небо, а на 40 дана даје се даћа, обред за покој душе. Важни погребни обреди су, по речима Весне Марјановић и трећина, седмица, 40 дана и годишњица, када се покојник коначно и ритуално одваја од породице.
Д. С.
Једноданчићи
Број два у неким културама значи двојство човека, неке културе истичу да човек носи и мушко и женско у себи, а и богови поседују двојство, па је тако бог Јанос бог са два лица.
У нашој традиционалној култури то су они људи који су рођени у истом дану, па се веровало у народу да ако умре један да ће убрзо умрети и други јер су као близанци. Зову их и једноданчићи, ако су били из једног места поштовали су се као најрођенији.
