Овај Астон Мартин има праве бацаче пламена

Ако сте икада гледали филмове о Џејмсу Бонду и помислили како су сви они гаџети, ракете и димне завесе само производ холивудске маште и специјалних ефеката, преварили сте се. Један екстремни колекционар и заљубљеник у модификације аутомобила одлучио је да фикцију преточи у застрашујућу реалност. Резултат? Астон Мартин опремљен потпуно функционалним бацачима пламена.

Овај револуционарни и помало луди пројекат подигао је огромну прашину у свету аутомобилизма, бришући границу између луксузног спортског купеа и војног возила за специјалне операције.

Тајни агент из стварног живота

Иако се Астон Мартин традиционално повезује са префињеношћу, британским стилом и аристократском елеганцијом, овај конкретни примерак изгледа као да је побегао са снимања неког акционог филма. Иза овог невероватног подухвата стоји инжењерски тим који је добио задатак да конструише возило које ће буквално „бљувати ватру”. Систем је дизајниран тако да је потпуно скривен унутар каросерије када није у функцији, задржавајући препознатљиву и чисту силуету луксузног аутомобила. Међутим, притиском на скривено дугме унутар кабине, возило се трансформише у разорно оружје.

Како ради ватрени систем?

Многи ентузијасти често модификују издувне системе како би избацивали кратке пламене услед несагорелог горива (тзв. попцорн ефекат). Међутим, овде није реч о томе. Овај Астон Мартин поседује наменски конструисан војни систем бацача пламена. Унутар пртљажника инсталиран је посебан резервоар са компресованим запаљивим гасом пропаном и течним горивом, повезан са високопритисним пумпама. Скривене млазнице су стратешки позициониране углавном на задњем делу возила око издувних цеви, али код неких напреднијих верзија и иза предње решетке хладњака. Када возач активира систем, електронски импулс отвара вентиле и истовремено пали бацаче помоћу наменских свећица позиционираних на самим излазима млазница. Резултат је континуирани огњени млаз који може досећи дужину од преко три метра, стварајући застрашујући визуелни ефекат и емитујући огромну количину топлоте.

Безбедносни кошмар или врхунска забава?

Природно питање које се намеће када видите суперпремијум аутомобил који избацује ватру јесте: Зашто би неко ово урадио и колико је опасно?

Модификовање возила на овај начин носи огромне ризике. Лакирани делови каросерије, карбонска влакна и пластични браници Астон Мартина нису природно отпорни на екстремне температуре које производи отворени пламен. Због тога је унутрашњост око млазница морала бити обложена специјалним термоизолационим штитовима од керамике и титанијума, сличним онима који се користе у ваздухопловној индустрији, како се аутомобил не би самозапалио.

Наравно, овакав систем је у потпуности нелегалан за јавни саобраћај у готово свим деловима света. Возило се може користити искључиво на приватним поседима, специјалним ауто-сајмовима и затвореним стазама, где постоје строги противпожарни протоколи.

Наслеђе Јужне Африке

Иако делује као екстремни хир модерних Тјунера, идеја о бацачима пламена на аутомобилима заправо има упориште у стварној безбедносној историји. Крајем деведесетих година у Јужној Африци, услед енормног броја насилних крађа аутомобила био је патентиран систем „Бластер”, легални одбрамбени бацач пламена уграђен испод прагова возила који је служио да спржи нападаче. Овај Астон Мартин је модерна, ултра-луксузна почест том концепту, подигнута на ниво чисте уметности и деструктивног перформанса.