Bardo kao simbol osvajanja sloboda

Kadrovi iz kultnog filma Žan Lik Godara „Prezir” u kojima dominira Brižit Bardo u glavnoj ulozi, tema su izložbe koja je okupila veliki broj posetilaca. Postavkom „Godar – Bardo” u galeriji „Monolog” umetnička fotografkinja Džin Koran otvorila je ovogodišnji Beogradski irski festival. Predstavila je 13 originalnih ručno rađenih printova nastalih iz kadrova, koje će naša publika moći da vidi do 7. aprila.

U razgovoru za „Magazin” Džin kaže da ju je Godarov film iz 1963. inspirisao jer je bio simbol slobode borbe za umetničke i seksualne slobode, o čemu osim Brižitinih portreta svedoče i suptilno i izdaleka prikazani aktovi francuske glumice, kao što su delovi njenh slika sa broda ili sa plaže. Za to doba, ove scene bile su revolucionarne, kako kaže:

„Inspirisala me je velika glumica kao hrabra žena, zbog čega sam je pozvala i tražila dozvolu da nju, prenoseći kadrove na svoje fotografije i ja prikažem na takav način. Sve vreme smo sarađivale, a pošto nakon prvog prikazivanja izložbe nije imala primedbi, verujem da joj se moj rad dopao. Ona je velika zvezda koja nije imala potrebe da se novinarima i umetnicima posebno zahvaljuje, te mislim da je zadržala taj manir. Našu saradnju podržali su i Studio 'Kanal' i sam Godar kojima se svidela ideja o novom viđenju filmskog klasika kroz umetničku intervenciju”.

Ovo je, posle prve izložbe u Dablinu, drugo predstavljanje Džinine serije „Godar – Bardo”. Kako kaže, upotrebila je tehniku „prenošenja boje iz filmskih kadrova na fotografiju”, a koja se više ne koristi. O tome su dan posle otvaranja izložbe sa umetnicom razgovarali beogradski kustosi i publika.

„Na ovaj poduhvat podstakle su me i višeznačne, a jake boje u filmu, kao što su crvena kao snaga, žuta kao čistoća i plava kao svežina. To je, inače, zanimljiva paleta boja za rad. Brižit Bardo je ostala muza, kao izuzetno moćna žena i glumica, kakav je i njen lik u zaboravljenom filmu koji sam zatekla u lošem stanju i drago mi je da sam podstakla da filmska priča o slobodama, koja je promenila estetiku kinematografije,  bude restaurisana. I da otvorimo novi pogled na dela 'Bardo epohe'. Tako što rastavljamo i sastavljamo slike zamrznute u vremenu. Boju po boju, sloj po sloj dok ne nastane nova slika, nov pogled”, objasnila je tehniku koju, tvrde kustosi, samo ona danas još koristi.

Džin je prvi put u Beogradu i kaže veselo da su za nju Irkinju prvi utisak ljudi koji su topli i interesantni. Šetala je satima gradom i shvatila da je reč o mešavini arhitektura raznih istorijskih i umetničkih perioda, što smatra njegovom velikom vrednošću. „Vidi se da iza ovog grada postoji snažna kultura.

Uz sve to, sjajna hrana, zbog čega svega je divno biti u Beogradu. Ali, Vaš grad me je podstakao ne samo da ponovo dođem, nego da sledeći put kolima obilazim deo po deo Srbije koja mi se čini vrlo privlačnom zemljom. Za mene kao fotografa to će biti izazov”, kaže odlučno.

Inače, Džin je počela da radi kao novinar  i oprobala se u više irskih listova, kao i u internacionalnim izdanjima. Bila je dopisnik iz Kenije, posle čega je u Irskoj završila master za fotografiju – koja od boravka u Africi postaje njen život. „Danas sam srećna u svom umetničkom radu, usavršavajući se svakog dana. To je jedan lep proces”, ispratila nas je punog osmeha.

Prethodna inspiracija Hičkokova „Vrtoglavica”

Povezujući Srbiju sa međunarodnom scenom, izložbom koja predstavlja veliku filmsku saradnju Godara i Bardo otvorili smo poznati festival zato što Džin Koran smatramo izuzetno originalnom autorkom, rekla nam je Jelena Pavlović u ime Beogradskog irskog festivala.

„Za izbor Koran odlučili smo se zbog njene prethodne i uspešne izložbe sa kadrovima iz Hičkokovog filma „Vrtoglavica”, nastale istom tehnikom prenosa boje. „Tema retekstualizacije starih filmova u boji danas je izuzetno aktuelna”, kaže.