Бардо као симбол освајања слобода

Кадрови из култног филма Жан Лик Годара „Презир” у којима доминира Брижит Бардо у главној улози, тема су изложбе која је окупила велики број посетилаца. Поставком „Годар – Бардо” у галерији „Монолог” уметничка фотографкиња Џин Коран отворила је овогодишњи Београдски ирски фестивал. Представила је 13 оригиналних ручно рађених принтова насталих из кадрова, које ће наша публика моћи да види до 7. априла.

У разговору за „Магазин” Џин каже да ју је Годаров филм из 1963. инспирисао јер је био симбол слободе борбе за уметничке и сексуалне слободе, о чему осим Брижитиних портрета сведоче и суптилно и издалека приказани актови француске глумице, као што су делови њенх слика са брода или са плаже. За то доба, ове сцене биле су револуционарне, како каже:

„Инспирисала ме је велика глумица као храбра жена, због чега сам је позвала и тражила дозволу да њу, преносећи кадрове на своје фотографије и ја прикажем на такав начин. Све време смо сарађивале, а пошто након првог приказивања изложбе није имала примедби, верујем да јој се мој рад допао. Она је велика звезда која није имала потребе да се новинарима и уметницима посебно захваљује, те мислим да је задржала тај манир. Нашу сарадњу подржали су и Студио 'Канал' и сам Годар којима се свидела идеја о новом виђењу филмског класика кроз уметничку интервенцију”.

Ово је, после прве изложбе у Даблину, друго представљање Џинине серије „Годар – Бардo”. Како каже, употребила је технику „пренoшења боје из филмских кадрова на фотографију”, a која се више не користи. О томе су дан после отварања изложбе са уметницом разговарали београдски кустоси и публика.

„На овај подухват подстакле су ме и вишезначне, а јаке боје у филму, као што су црвена као снага, жута као чистоћа и плава као свежина. То је, иначе, занимљива палета боја за рад. Брижит Бардо је остала муза, као изузетно моћна жена и глумица, какав је и њен лик у заборављеном филму који сам затекла у лошем стању и драго ми је да сам подстакла да филмска прича о слободама, која је променила естетику кинематографије,  буде рестаурисана. И да отворимо нови поглед на дела 'Бардо епохе'. Тако што растављамо и састављамо слике замрзнуте у времену. Боју по боју, слој по слој док не настане нова слика, нов поглед”, објаснила је технику коју, тврде кустоси, само она данас још користи.

Џин је први пут у Београду и каже весело да су за њу Иркињу први утисак људи који су топли и интересантни. Шетала је сатима градом и схватила да је реч о мешавини архитектура разних историјских и уметничких периода, што сматра његовом великом вредношћу. „Види се да иза овог града постоји снажна култура.

Уз све то, сјајна храна, због чега свега је дивно бити у Београду. Али, Ваш град ме је подстакао не само да поново дођем, него да следећи пут колима обилазим део по део Србије која ми се чини врло привлачном земљом. За мене као фотографа то ће бити изазов”, каже одлучно.

Иначе, Џин је почела да ради као новинар  и опробала се у више ирских листова, као и у интернационалним издањима. Била је дописник из Кеније, после чега је у Ирској завршила мастер за фотографију – која од боравка у Африци постаје њен живот. „Данас сам срећна у свом уметничком раду, усавршавајући се сваког дана. То је један леп процес”, испратила нас је пуног осмеха.

Претходна инспирација Хичкокова „Вртоглавица”

Повезујући Србију са међународном сценом, изложбом која представља велику филмску сарадњу Годара и Бардо отворили смо познати фестивал зато што Џин Коран сматрамо изузетно оригиналном ауторком, рекла нам је Јелена Павловић у име Београдског ирског фестивала.

„За избор Коран одлучили смо се због њене претходне и успешне изложбе са кадровима из Хичкоковог филма „Вртоглавица”, настале истом техником преноса боје. „Тема ретекстуализације старих филмова у боји данас је изузетно актуелна”, каже.