O duhovniku s lepim mislima

Mudre misli i besede oca Tadeja inspiracija su i putokaz mnogobrojnim ljudima: „Kakvim se mislima bavimo – takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe – eto nama mir. Ako su nam misli negativne – eto nama nemir”. Tako je govorio jedan od najznačajnijih srpskih duhovnika 20. veka. Olivera Jovanović je 20 godina odlazila u manastir Vitovnicu i marljivo beležila i snimala oca Tadeja. Od svega što je govorio i kako je tumačio reči Božije izdvojila je ono što bi se moglo smatrati očevim bogoslovljem i pretočila u knjigu vrednu pažnje.

Među prvima je o ocu Tadeju pisao akademik Vladeta Jerotić, još dok je otac bio iguman u tada ženskom manastiru Tumane kod Golupca. Povodom 110 godina od rođenja Tomislava Štrbulovića, kako mu je bilo svetovno ime, objavljeno je delo novinarke Olivere Jovanović „Tako je govorio otac Tadej ili o bogoslovlju svetog oca Tadeja Vitovničkog”.

S knjigom u ruci i blagim osmehom sačekala nas je ispred hotela „Moskva”. Otac Tadej je od svih vrlina najviše cenio smirenje. Osnovno čemu je učio ljude bilo je da mirom i tišinom pobede zlo. Tu notu topline i opuštenosti osetili smo i prilikom susreta s Oliverom, koja je diplomirala na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i 2006. na Institutu Bogoslovskog fakulteta SPC.

– Od 1983. godine redovno sam odlazila u manastir Vitovnicu. Kada smo slušali oca, neko je osećao tu Božansku ljubav, neke duše su se ispunjavale radošću i lakoćom, ja sam osećala da je to što otac govori istina. Otac Tadej je bio umni starac, asketa, podvižnik, pravi monah, plameni molitvenik za ceo svet, pravednik… Nije imao zvanično teološko akademsko obrazovanje, nije pisao ni objavljivao publikacije ali su njegove besede, pouke, saveti i uputstva puni života i imaju punu teološku dimenziju. Uzalud neko kaže da preuveličavamo i preterujemo kad je sve to ostalo zabeleženo, utisnuto na audio i video kasetama, rečeno njegovim rečima. Sad su te očeve misli, reči, tumačenja pretočeni u knjige, koje posle očevog upokojenja 2003. godine niču kao pečurke posle kiše, prevedene na slovenački, ruski, grčki, francuski, engleski, nemački, švedski – priča naša sagovornica.

Podseća da je otac Tadej bogoslovsko obrazovanje u pravom smislu reči počeo da stiče kao iskušenik Miljkovog manastira u bratstvu posle Oktobarske revolucije izgnanih monaha Rusa čuvenog Valamskog manastira i još čuvenije Optine pustinje. Dakle, u najelitnijoj duhovnoj sredini svoga vremena.

Sitnog rasta ali gorostas duhom

„Ovo je knjiga koja na pravi i autentičan način govori o starcu Tadeju. Dosad se pojavilo više raznih knjižica, opisa i pouka starca Tadeja koje su bile u svojoj meri dobre, ali ova je najkompletnija jer govori o starčevom životu, bogoslovlju, skromnosti i učenju, o Božanskim darovima”, napisao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije na početku knjige evocirajući uspomenu na prvi susret s ocem Tadejom u vreme dok je bio student Teološkog fakulteta. „Starac je bio sitnoga rasta ali gorostas duhom... Usledila je drama susreta s velikim čovekom… Ostavljao je utisak da je znao sve o meni i da mu ne treba ništa govoriti. Širio je oko sebe blaženi mir, a iz njegovih očiju se videlo da nije čovek samo od ovog sveta. Prosto kao da je iz nekog žitija izašao, i sad evo sedi tu i priča…”

– Način njegovog bogosluženja, onoga što govori ljudima u venjaku ispred crkve i onom s južne strane ispod loze od grožđa, ljubav koju su mnogi osećali u njegovom prisustvu, svetlost koja povremeno izbija iz njegovog lica i čela, činili su da manastir bude na glasu po visokoj duhovnosti. To je Vitovnica osamdesetih godina i sve dok otac Tadej nije otišao iz manastira – priseća se Olivera.

Ona je prilikom čestih poseta manastiru ostajala i do nedelju dana kao gost u konaku, uz dnevna poslušanja.

– Okosnica očevog bogoslovlja bila bi linija koja vodi od praroditeljskog greha do dolaska na zemlju Bogočoveka Isusa Hrista, i do njegovog drugog dolaska na kraju istorije. Ove događaje otac nije izlagao redom, već odvojeno, po potrebi – priseća se ona.

Dodaje da je posebno shvatio značaj misli:

– U propovedima je govorio da je misao život, da je reč izgovorena misao. Da dela potiču od misli i reči. Video je uticaj misli na reči, na dela, na sveukupnu delatnost čovekovu i život, u ovom životu i večnosti.

Dobrotvori ili zlotvori

Zašto je važno da u duši budu dobre, tihe, lepe, plemenite misli? Jer naše misli zrače, utiču na nas same i na sve što nas okružuje.

Roditelj mnogo mora da trpi i da prašta, govorio je otac. Samo mislima dobrote, ljubavi i praštanja privlačimo druge.

– Nije pravio razliku između verujućih i neverujućih – primećuje Olivera.

Najviše se pričalo o očevoj prozorljivosti i po tome je njegova popularnost najbrže rasla. Pošto je to tako bilo, onda se otac šalio na sopstveni račun. Govorio je: „Stanem tako na prozor i sve vidim.”

Mnogo je cenio Nikolu Teslu i njegova otkrića, o čemu Olivera piše u poglavlju o kosmosu. Konsultant za nuklearnu fiziku bila joj je dr Mila Pandurović, viša stručna savetnica u Institutu za nuklearne nauke Vinča, a za nasleđe Nikole Tesle dr teorijske fizike i telekomunikacija Goran Marjanović. U duhu iskusnog novinara Jovanovićeva za sve što navodi ima i stručno pokriće. Za ovo delo kažu i da je „mala enciklopedija duhovnog života u kojoj su na svima lagano dostupan način dati odgovori na brojna pitanja i dileme”, za koju je dobila blagoslov arhimandrita Mihaila Bikovića, igumana manastira Jovanje kod Valjeva, koji je u Vitovnici proveo četiri godine pored oca Tadeja.

O tome je pisao Lazanski

– Voleo je Teslu i kada je govorio o njemu postajao je raspoložen. Govorio je o njegovom svešteničkom poreklu, o majci, rodbini, događajima iz života. Interesovali su ga njegovi pronalasci – bežični prenos energije, „vatrene lopte elektriciteta”, Teslino oružje. Govorio je da je kod tog oružja korišćena struja neverovatne jačine, da to oružje proizvodi snop čestica velike brzine i energije pred kojom sve iščezava… Govorio je da to oružje u potpunosti imaju Rusi, da je u Rusiju stiglo preko naše Srpske i Moskovske patrijaršije. Da Amerikanci takođe imaju to oružje, ali manjeg dometa, da je prvi put upotrebljeno u pograničnom sukobu između SSSR-a i Kine 1969. godine, kada je pred snopovima energije iz Teslinog oružja u momentu nestao svaki drugi kineski tenk.

Sve ovo govorio je otac Tadej osamdesetih godina prošlog veka, a 10. januara 1993. godine „Politika” ekskluzivno objavljuje veliki članak pod naslovom „Tajno oružje Nikole Tesle u Moskvi, pa u Vašingtonu” Miroslava Lazanskog. ANTRFILE

Poslušanje veće od posta i od molitve

Kada je reč o postu, otac Tadej se držao svetootačkog stava da je poslušanje veće od posta i od molitve.

– Mlade poklonike, čiji roditelji nisu dozvoljavali da poste, a on je zahtevao apsolutnu poslušnost roditeljima, pričešćivao je bez posta – kaže naša sagovornica.

Evo, kako to objašnjava: – Poslušanje je veće od posta i molitve zato što onaj koji je neposlušan, uzalud se moli i posti. Gospod ne prima njegove molitve zato što je u ratnom stanju sa bližnjim svojim (roditeljima). ANTRFILE

Ujedinjuje nas nevolja

Oca Tadeja je, po rečima Olivere Jovanović, sekirala razjedinjenost naroda u Srbiji. Pitao se da li je u istoriji sveta bilo da je jedna mala državica imala preko stotinu partija. Govorio je: „Nas samo nevolja može da ujedini, kad smo u miru, nema jedinstva.”

– Čeznuo je za tim da se narod pokaje. Želeo je da se tako pokajemo, da izmenimo život iz osnova, da se okrenemo dobru. Šta bi to značilo? To bi značilo – ako si krao, da više ne kradeš, ako si činio preljubu, da više ne činiš.

Govorio je i da će Amerikanci da povuku svoju vojsku sa Kosmeta i da će naša južna pokrajina maltene za jedan dan biti slobodna.