О духовнику с лепим мислима
Отац Тадеј није имао званично теолошко академско образовање, није писао ни објављивао публикације. Његове беседе, поуке, савете и упутства пуна живота годинама је бележила и у књизи објавила Оливера Јовановић, као и пророчанства, а једно од њих је о Косову и Метохији
Мудре мисли и беседе оца Тадеја инспирација су и путоказ многобројним људима: „Каквим се мислима бавимо – такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе – ето нама мир. Ако су нам мисли негативне – ето нама немир”. Тако је говорио један од најзначајнијих српских духовника 20. века. Оливера Јовановић је 20 година одлазила у манастир Витовницу и марљиво бележила и снимала оца Тадеја. Од свега што је говорио и како је тумачио речи Божије издвојила је оно што би се могло сматрати очевим богословљем и преточила у књигу вредну пажње.
Међу првима је о оцу Тадеју писао академик Владета Јеротић, још док је отац био игуман у тада женском манастиру Тумане код Голупца. Поводом 110 година од рођења Томислава Штрбуловића, како му је било световно име, објављено је дело новинарке Оливере Јовановић „Тако је говорио отац Тадеј или о богословљу светог оца Тадеја Витовничког”.
С књигом у руци и благим осмехом сачекала нас је испред хотела „Москва”. Отац Тадеј је од свих врлина највише ценио смирење. Основно чему је учио људе било је да миром и тишином победе зло. Ту ноту топлине и опуштености осетили смо и приликом сусрета с Оливером, која је дипломирала на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду и 2006. на Институту Богословског факултета СПЦ.
– Од 1983. године редовно сам одлазила у манастир Витовницу. Када смо слушали оца, неко је осећао ту Божанску љубав, неке душе су се испуњавале радошћу и лакоћом, ја сам осећала да је то што отац говори истина. Отац Тадеј је био умни старац, аскета, подвижник, прави монах, пламени молитвеник за цео свет, праведник… Није имао званично теолошко академско образовање, није писао ни објављивао публикације али су његове беседе, поуке, савети и упутства пуни живота и имају пуну теолошку димензију. Узалуд неко каже да преувеличавамо и претерујемо кад је све то остало забележено, утиснуто на аудио и видео касетама, речено његовим речима. Сад су те очеве мисли, речи, тумачења преточени у књиге, које после очевог упокојења 2003. године ничу као печурке после кише, преведене на словеначки, руски, грчки, француски, енглески, немачки, шведски – прича наша саговорница.
Подсећа да је отац Тадеј богословско образовање у правом смислу речи почео да стиче као искушеник Миљковог манастира у братству после Октобарске револуције изгнаних монаха Руса чувеног Валамског манастира и још чувеније Оптине пустиње. Дакле, у најелитнијој духовној средини свога времена.
Ситног раста али горостас духом
„Ово је књига која на прави и аутентичан начин говори о старцу Тадеју. Досад се појавило више разних књижица, описа и поука старца Тадеја које су биле у својој мери добре, али ова је најкомплетнија јер говори о старчевом животу, богословљу, скромности и учењу, о Божанским даровима”, написао је митрополит зворничко-тузлански Фотије на почетку књиге евоцирајући успомену на први сусрет с оцем Тадејом у време док је био студент Теолошког факултета. „Старац је био ситнога раста али горостас духом... Уследила је драма сусрета с великим човеком… Остављао је утисак да је знао све о мени и да му не треба ништа говорити. Ширио је око себе блажени мир, а из његових очију се видело да није човек само од овог света. Просто као да је из неког житија изашао, и сад ево седи ту и прича…”
– Начин његовог богослужења, онога што говори људима у вењаку испред цркве и оном с јужне стране испод лозе од грожђа, љубав коју су многи осећали у његовом присуству, светлост која повремено избија из његовог лица и чела, чинили су да манастир буде на гласу по високој духовности. То је Витовница осамдесетих година и све док отац Тадеј није отишао из манастира – присећа се Оливера.
Она је приликом честих посета манастиру остајала и до недељу дана као гост у конаку, уз дневна послушања.
– Окосница очевог богословља била би линија која води од прародитељског греха до доласка на земљу Богочовека Исуса Христа, и до његовог другог доласка на крају историје. Ове догађаје отац није излагао редом, већ одвојено, по потреби – присећа се она.
Додаје да је посебно схватио значај мисли:
– У проповедима је говорио да је мисао живот, да је реч изговорена мисао. Да дела потичу од мисли и речи. Видео је утицај мисли на речи, на дела, на свеукупну делатност човекову и живот, у овом животу и вечности.
Добротвори или злотвори
Зашто је важно да у души буду добре, тихе, лепе, племените мисли? Јер наше мисли зраче, утичу на нас саме и на све што нас окружује.
Родитељ много мора да трпи и да прашта, говорио је отац. Само мислима доброте, љубави и праштања привлачимо друге.
– Није правио разлику између верујућих и неверујућих – примећује Оливера.
Највише се причало о очевој прозорљивости и по томе је његова популарност најбрже расла. Пошто је то тако било, онда се отац шалио на сопствени рачун. Говорио је: „Станем тако на прозор и све видим.”
Много је ценио Николу Теслу и његова открића, о чему Оливера пише у поглављу о космосу. Консултант за нуклеарну физику била јој је др Мила Пандуровић, виша стручна саветница у Институту за нуклеарне науке Винча, а за наслеђе Николе Тесле др теоријске физике и телекомуникација Горан Марјановић. У духу искусног новинара Јовановићева за све што наводи има и стручно покриће. За ово дело кажу и да је „мала енциклопедија духовног живота у којој су на свима лагано доступан начин дати одговори на бројна питања и дилеме”, за коју је добила благослов архимандрита Михаила Биковића, игумана манастира Јовање код Ваљева, који је у Витовници провео четири године поред оца Тадеја.
О томе је писао Лазански
– Волео је Теслу и када је говорио о њему постајао је расположен. Говорио је о његовом свештеничком пореклу, о мајци, родбини, догађајима из живота. Интересовали су га његови проналасци – бежични пренос енергије, „ватрене лопте електрицитета”, Теслино оружје. Говорио је да је код тог оружја коришћена струја невероватне јачине, да то оружје производи сноп честица велике брзине и енергије пред којом све ишчезава… Говорио је да то оружје у потпуности имају Руси, да је у Русију стигло преко наше Српске и Московске патријаршије. Да Американци такође имају то оружје, али мањег домета, да је први пут употребљено у пограничном сукобу између СССР-а и Кине 1969. године, када је пред сноповима енергије из Теслиног оружја у моменту нестао сваки други кинески тенк.
Све ово говорио је отац Тадеј осамдесетих година прошлог века, а 10. јануара 1993. године „Политика” ексклузивно објављује велики чланак под насловом „Тајно оружје Николе Тесле у Москви, па у Вашингтону” Мирослава Лазанског. АНТРФИЛЕ
Послушање веће од поста и од молитве
Када је реч о посту, отац Тадеј се држао светоотачког става да је послушање веће од поста и од молитве.
– Младе поклонике, чији родитељи нису дозвољавали да посте, а он је захтевао апсолутну послушност родитељима, причешћивао је без поста – каже наша саговорница.
Ево, како то објашњава: – Послушање је веће од поста и молитве зато што онај који је непослушан, узалуд се моли и пости. Господ не прима његове молитве зато што је у ратном стању са ближњим својим (родитељима). АНТРФИЛЕ
Уједињује нас невоља
Оца Тадеја је, по речима Оливере Јовановић, секирала разједињеност народа у Србији. Питао се да ли је у историји света било да је једна мала државица имала преко стотину партија. Говорио је: „Нас само невоља може да уједини, кад смо у миру, нема јединства.”
– Чезнуо је за тим да се народ покаје. Желео је да се тако покајемо, да изменимо живот из основа, да се окренемо добру. Шта би то значило? То би значило – ако си крао, да више не крадеш, ако си чинио прељубу, да више не чиниш.
Говорио је и да ће Американци да повуку своју војску са Космета и да ће наша јужна покрајина малтене за један дан бити слободна.
