Treba mi vremena za sebe

Već više od 500 godina uče nas da treba da peremo ruke, često se podseća i na redovno pranje zuba, ali mentalna higijena još nije došla na red, smatra psihijatar Davor Mucić.

„O održavanju mentalnog zdravlja malo se priča. Iako, po trenutnim statistikama, svaki osmi stanovnik živi s nekom psihičkom bolešću. Svakodnevna uzrečica postala je 'ubiću se', često kažemo i da nas neko ili nešto ubija. Za to, kao po pravilu, krivimo sve i svakoga, samo ne sebe. Takvim ponašanjem se i ubijamo u pojam, pošto nam je sve lakše nego da se pozabavimo sopstvenom mentalnom higijenom. Jer, šta će reći svet, uvek se pitamo”, kaže on.

Mentalna higijena je, tumači Mucić, skup navika koje pomažu da očuvamo i poboljšamo mentalno zdravlje, kao što postoje navike kojima jačamo organizam da se ne razbolimo. Ova vrsta lične higijene, dodaje, uključuje aktivnosti koje doprinose emocionalnoj stabilnosti, smanjenju stresa i jačanju psihološke otpornosti.

Pomažu meditacija, joga, vežbe

„Jedna od osnovnih praksi mentalne higijene jeste upravljanje stresom. U tome može da nam pomogne razvijanje tehnika za smanjenje stresa, kao što su meditacija, duboko disanje, joga ili redovna fiskultura. Na to se nadovezuje, kao druga navika, postavljanje granica. Jer, učenje kako reći 'ne' i povlačenje jasnih nevidljivih granica pomaže u očuvanju ličnog prostora i mentalne energije.”

Kako objašnjava, to ne znači biti grub ili sebičan. Naprotiv, to je znak zdravog odnosa prema sebi i drugima. Mucić daje i nekoliko primera kako da to postignete. Na poslu, ukoliko ste opterećeni, sebi ili pretpostavljenom povremeno valja reći: „Trenutno imam previše zadataka. Možemo li da napravimo prioritete?”

Prijateljima, smatra još, povremeno valja reći: „Večeras mi treba malo vremena za sebe, ali uskoro se vidimo!” A ako je porodica previše zahtevna: „Rado bih da pomognem, ali sada nemam vremena. Možemo li naći drugo rešenje?” Na društvenim mrežama to bi bila poruka: „Smanjujem vreme onlajn. Ako je hitno, pozovi me.” Čak i u ljubavnoj vezi ili braku valja povući granicu, smatra naš sagovornik, stavom i rečima: „Važno mi je da se oboje osećamo dobro. Ja nisam spreman (spremna) na to.”

Takođe, redovno razmišljanje o sopstvenim emocijama, reakcijama i mislima može da pomogne u razumevanju ličnih potreba i problema, da omogući bolje prilagođavanje životnim izazovima. To se u psihologiji zove samorefleksija i introspekcija.

Neophodan za mentalno zdravlje je i kvalitetan i redovan san. Nedostatak sna povećava rizik od anksioznosti i depresije, tvrdi psihijatar. Takođe, važno je razvijanje zdravih međuljudskih odnosa. Tačnije, kvalitetni i iskreni odnosi s prijateljima, porodicom i kolegama pružaju emocionalnu podršku i osećaj povezanosti, što jača našu otpornost na stres.

Prijatelje ne gnjavite problemima

„Ne gnjavite prijatelje svojim problemima. Izgubićete ih, a problema se nećete rešiti. S njima delite dragost i radost. Probleme ostavite onima kojima su za to obrazovani i plaćeni, kao što su psiholozi i psihijatri. Ne zaboravite ni da je od opanjkavanja do plakanja samo jedan korak i zato ne govorite loše o ljudima. Oni zbog vašeg ogovaranja neće postati bolji, a vi ćete sebi pokvariti raspoloženje. Nemojte da zaboravite da lepa reč ništa ne košta, a mnogo vredi. I zato, lepe reči su bogatstvo koje treba nesebično trošiti. Ako vam dobrota u ophođenju postane navika, otvoriće se jedan novi svet oslobođen od malodušnosti, samosažaljenja, gorčine i žalbi na sudbinu koja je samo na vas kivna...”

Mali princ

Davor Mucić diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Rijeci, a specijalizaciju psihijatrije završio u Danskoj. U Kopenhagenu 2000. osniva Psihijatrijski centar „Mali princ” gde se bavi telepsihijatrijom ili upotrebom video-linka za dijagnostiku i lečenje pacijenata. Od 2011. pokrenuo je Sekciju za telementalno zdravlje pri Evropskom udruženju psihijatara, a predsedava i Sekcijom za digitalno mentalno zdravlje pri Svetskom psihijatrijskom udruženju čiji je počasni član od 2020. godine. Inače, pod pseudonimom Mali princ bavi se i muzikom kroz koju, kaže, promoviše mentalnu higijenu. Nedavno je objavio CD „Gde nema vrata, caruje zid” na kojem gostuju poznati muzičari iz regiona, a inspiracija su mu priče pacijenata.