Треба ми времена за себе

Већ више од 500 година уче нас да треба да перемо руке, често се подсећа и на редовно прање зуба, али ментална хигијена још није дошла на ред, сматра психијатар Давор Муцић.

„О одржавању менталног здравља мало се прича. Иако, по тренутним статистикама, сваки осми становник живи с неком психичком болешћу. Свакодневна узречица постала је 'убићу се', често кажемо и да нас неко или нешто убија. За то, као по правилу, кривимо све и свакога, само не себе. Таквим понашањем се и убијамо у појам, пошто нам је све лакше него да се позабавимо сопственом менталном хигијеном. Јер, шта ће рећи свет, увек се питамо”, каже он.

Ментална хигијена је, тумачи Муцић, скуп навика које помажу да очувамо и побољшамо ментално здравље, као што постоје навике којима јачамо организам да се не разболимо. Ова врста личне хигијене, додаје, укључује активности које доприносе емоционалној стабилности, смањењу стреса и јачању психолошке отпорности.

Помажу медитација, јога, вежбе

„Једна од основних пракси менталне хигијене јесте управљање стресом. У томе може да нам помогне развијање техника за смањење стреса, као што су медитација, дубоко дисање, јога или редовна фискултура. На то се надовезује, као друга навика, постављање граница. Јер, учење како рећи 'не' и повлачење јасних невидљивих граница помаже у очувању личног простора и менталне енергије.”

Како објашњава, то не значи бити груб или себичан. Напротив, то је знак здравог односа према себи и другима. Муцић даје и неколико примера како да то постигнете. На послу, уколико сте оптерећени, себи или претпостављеном повремено ваља рећи: „Тренутно имам превише задатака. Можемо ли да направимо приоритете?”

Пријатељима, сматра још, повремено ваља рећи: „Вечерас ми треба мало времена за себе, али ускоро се видимо!” А ако је породица превише захтевна: „Радо бих да помогнем, али сада немам времена. Можемо ли наћи друго решење?” На друштвеним мрежама то би била порука: „Смањујем време онлајн. Ако је хитно, позови ме.” Чак и у љубавној вези или браку ваља повући границу, сматра наш саговорник, ставом и речима: „Важно ми је да се обоје осећамо добро. Ја нисам спреман (спремна) на то.”

Такође, редовно размишљање о сопственим емоцијама, реакцијама и мислима може да помогне у разумевању личних потреба и проблема, да омогући боље прилагођавање животним изазовима. То се у психологији зове саморефлексија и интроспекција.

Неопходан за ментално здравље је и квалитетан и редован сан. Недостатак сна повећава ризик од анксиозности и депресије, тврди психијатар. Такође, важно је развијање здравих међуљудских односа. Тачније, квалитетни и искрени односи с пријатељима, породицом и колегама пружају емоционалну подршку и осећај повезаности, што јача нашу отпорност на стрес.

Пријатеље не гњавите проблемима

„Не гњавите пријатеље својим проблемима. Изгубићете их, а проблема се нећете решити. С њима делите драгост и радост. Проблеме оставите онима којима су за то образовани и плаћени, као што су психолози и психијатри. Не заборавите ни да је од опањкавања до плакања само један корак и зато не говорите лоше о људима. Они због вашег оговарања неће постати бољи, а ви ћете себи покварити расположење. Немојте да заборавите да лепа реч ништа не кошта, а много вреди. И зато, лепе речи су богатство које треба несебично трошити. Ако вам доброта у опхођењу постане навика, отвориће се један нови свет ослобођен од малодушности, самосажаљења, горчине и жалби на судбину која је само на вас кивна...”

Мали принц

Давор Муцић дипломирао је на Медицинском факултету у Ријеци, а специјализацију психијатрије завршио у Данској. У Копенхагену 2000. оснива Психијатријски центар „Мали принц” где се бави телепсихијатријом или употребом видео-линка за дијагностику и лечење пацијената. Од 2011. покренуо је Секцију за телементално здравље при Европском удружењу психијатара, а председава и Секцијом за дигитално ментално здравље при Светском психијатријском удружењу чији је почасни члан од 2020. године. Иначе, под псеудонимом Мали принц бави се и музиком кроз коју, каже, промовише менталну хигијену. Недавно је објавио ЦД „Где нема врата, царује зид” на којем гостују познати музичари из региона, а инспирација су му приче пацијената.