Sve moje žene
U galeriji „Nikola Radošević”, u Uskočkoj ulici u Beogradu, otvorena je izložba grafika kompozitora Veljka Kuzmančevića pod nazivom „Sve moje žene”. Kako je autor objasnio, reč je o intimnom portretima žena koje on kao savršena bića vidi u ulogama majki, balerina, umetnica i konobarica, lepotica i nedostižnih muza.
„Žena je danas ogoljena često na jedan vulgaran način, zbog čega sam se potrudio da moje žene na slikama ostanu mistične i nedodirljive. Proveo sam dosta vremena sa svakom od njih slikajući je”, rekao je Veljko zahvaljujući se na otvaranju „svojoj jedinoj i pravoj ženi”, modnoj kreatorki Verici Rakočević kao svom „najvećem kritičaru i podršci” u likovnom radu koji je počeo pre sedam godina.
„Ženski akt je za mene samo logičan sled muzike koju pišem, jer žena je suptilna i nežna, krhka, ali istovremeno je stub, oslonac i snaga. To se čuje u mojoj muzici i nadam se da sam to uspeo da pokažem i na svojim slikama”, rekao je za naš sajt.
Kako kaže, i ova izložba je plod njegovog truda da se oslobodi od opšteprihvaćenih pravila i tabua, koji u umetnosti ne funkcionišu. „Poslednjih 15 godina otkako sam u fokusu medija zbog braka sa poznatom osobom i kao 35 godina mlađi muž, trudio sam se uvek da svetla reflektora preusmerim ka umetnosti. Svoju orkestarsku i simfonijsku muziku sam isto pokušavao da izbacim van okvira, van sala i prostora u kojima se izvodi. Na žalost, to se pokazalo pogrešnim, jer onda na ta mesta ljudi dolaze da se slikaju i budu viđeni. Shvatio sam da ne treba nametati široj publici umetnost, jer onaj ko razume i hoće da čuje, taj će na koncert i da dođe. To su pokazali moji koncerti na Kolarcu i u Narodnom pozorištu, gde simfonijskom orkestru i jeste mesto, kao što je to slikama u galeriji. Jer, kao društvo nismo još kulturološki toliko sazreli da, recimo, na otvorenom prostoru apsolutno ispoštujemo principe simfonijskog koncerta i saslušamo ga u miru. Kad dirigent dođe i podigne orkestar, svakako i bilo gde da je, zaslužuje aplauz i to treba tek svi da naučimo, ali evo i večerašnja izložba, na kojoj se prepliću slikarstvo, muzika i emocije, govori da umetnost ima svoju publiku”, rekao je.
Kuzmančević je rođen 1983. u Sremskoj Mitrovici i kaže da se pisanjem muzike bavi od svoje 15. godine. Studirao je na odseku za kompoziciju u Sarajevu, a četiri godine bio je asistent muzičke produkcije u studiju Kornelija Kovača. Od 2005. započinje saradnju sa Kraljevskim gudačima Sv. Đorđa i kreće na samostalnu turneju sa svojim autorskim delima. Autor je muzike za mnoge serije, filmove, pozorišne i baletske predstave. Komponovao je muziku za balet „Proces”, inspirisan Kafkinim romansom, u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i za predstavu „Troli i Kresida” u SNP-u.
