Све моје жене

У галерији „Никола Радошевић”, у Ускочкој улици у Београду, отворена је изложба графика композитора Вељка Кузманчевића под називом „Све моје жене”. Како је аутор објаснио, реч је о  интимном портретима жена које он као савршена бића види у улогама мајки, балерина, уметница и конобарица, лепотица и недостижних муза.

„Жена је данас огољена често на један вулгаран начин, због чега сам се потрудио да моје жене на сликама остану мистичне и недодирљиве. Провео сам доста времена са сваком од њих сликајући је”, рекао је Вељко захваљујући се на отварању „својој јединој и правој жени”,  модној креаторки Верици Ракочевић као свом „највећем критичару и подршци”  у ликовном раду који је почео пре седам година.

„Женски акт је за мене само логичан след музике коју пишем, јер жена је суптилна и нежна, крхка, али истовремено је стуб, ослонац и снага. То се чује у мојој музици и надам се да сам то успео да покажем и на својим сликама”, рекао је за наш сајт.

Како каже, и ова изложба је плод његовог труда да се ослободи од општеприхваћених правила и табуа, који у уметности не функционишу. „Последњих 15 година откако сам у фокусу медија због брака са познатом особом и као 35 година млађи муж, трудио сам се увек да светла рефлектора преусмерим ка уметности. Своју оркестарску и симфонијску музику сам исто покушавао да избацим ван оквира, ван сала и простора у којима се изводи. На жалост, то се показало погрешним, јер онда на та места људи долазе да се сликају и буду виђени. Схватио сам да не треба наметати широј публици уметност, јер онај ко разуме и хоће да чује, тај ће на концерт и да дође. То су показали моји концерти на Коларцу и у Народном позоришту, где симфонијском оркестру и јесте место, као што је то сликама у галерији. Јер, као друштво нисмо још културолошки толико сазрели да, рецимо, на отвореном простору апсолутно испоштујемо принципе симфонијског концерта и саслушамо га у миру. Кад диригент дође и подигне оркестар, свакако и било где да је, заслужује аплауз и то треба тек сви да научимо, али ево и вечерашња изложба, на којој се преплићу сликарство, музика и емоције, говори да уметност има своју публику”, рекао је.

Кузманчевић је рођен 1983. у Сремској Митровици и каже да се писањем музике бави од своје 15. године. Студирао је на одсеку за композицију у Сарајеву, а четири године био је асистент музичке продукције у студију Корнелија Ковача. Од 2005. започиње сарадњу са Краљевским гудачима Св. Ђорђа и креће на самосталну турнеју са својим ауторским делима. Аутор је музике за многе серије, филмове, позоришне и балетске представе. Компоновао је музику за балет „Процес”, инспирисан Кафкиним романсом, у Народном позоришту у Београду, као и за представу „Троли и Кресида” у СНП-у.