Da li je plazma - inteligencija kosmosa
Kada razmišljamo o materiji, obično se fokusiramo na tri poznata agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito. Postoji, međutim, i četvrti, daleko prisutniji oblik materije – plazma.
Ovaj intrigantni fenomen ne samo da dominira univerzumom, već su u drugoj polovini 20. veka počela da se postavljaju pitanja koja zadiru u samu suštinu fizike, svesti i postojanja.
Iako se tradicionalno posmatra kao energetski nabijen gas, eksperimenti otkrivaju mogućnost da je njena uloga u svemiru daleko značajnija.
U periodu posle Drugog svetskog rata, američki fizičar Vinston Bostik izvodio je eksperimente sa plazmom koji su doneli neočekivane rezultate. Plazma, poznata po svojoj haotičnoj i nepredvidljivoj prirodi, u njegovim laboratorijskim uslovima počela je da pokazuje neobično organizovano ponašanje. Naime, plazma je formirala stabilne, dinamične strukture koje je Bostik nazvao „plazmoidi”.
Ovi energetski vrtlozi nisu se ponašali kao obični gasovi ili namagnetisane čestice, već su delovali kao da se samoorganizuju, kreću i komuniciraju bez spoljašnje kontrole. Bostik je, fasciniran ovim pojavama, postavio hipotezu da plazma nije samo materija i energija, već i potencijalni prenosilac informacija, pa čak i inteligencije.
Ključ za razumevanje svemira?
Plazma čini oko 99 odsto vidljivog svemira. Zvezde, magline, sunčevi vetrovi, pa čak i međugalaktički prostor – sve je ispunjeno plazmom.
Postavlja se pitanje da li je plazma, supstanca od koje su sačinjene zvezde i međuzvezdani prostor, samo fizički fenomen ili može da predstavlja medijum kroz koji se izražava neka vrsta kosmičke svesti? Ako plazma pokazuje sposobnost samostalnog organizovanja, znači li to da ona poseduje neku vrstu urođene inteligencije?
Ovo pitanje zvuči kao da pripada domenu naučne fantastike, ali moderna istraživanja ukazuju na nešto zanimljivo. Eksperimenti sa plazmom u laboratorijskim uslovima pokazali su da ona može da se ponaša kao složen sistem sposoban za samoregulaciju.
Naučnici poput Dejvida Bouma, poznatog kvantnog fizičara, smatraju da informacije mogu da se kreću kroz plazmu na način koji podseća na neurološke mreže, prenosi Journal of Physics sa Univerzuteta Kembridž.
Da li je plazma „živa”
Ako život shvatimo kao organizovani sistem sposoban za obradu informacija, interakciju sa okolinom i održavanje određene strukture, onda plazma ispunjava mnoge od tih kriterijuma.
Eksperimenti sa plazmenim filamentima pokazuju da oni mogu spontano da se grupišu, prenose impulse i prilagođavaju se okolini. U kvantnoj fizici već postoji koncept prema kojem informacije mogu da postoje nezavisno od fizičkih objekata. Ako je to slučaj i ovde, može li plazma da bude taj medijum kroz koji univerzum izražava neku dublju, fundamentalnu svest, pitaju se naučnici.
Ideja da plazma može da bude više od „običnog“ stanja materije - ima ozbiljne „posledice”. Ako je istina da ona može samostalno da obrađuje informacije i razvija se u složene strukture, to znači da bi kroz nju mogle da se formiraju ne samo zvezde i galaksije, već i sami temelji neke vrste kosmičke inteligencije.
Naravno, nauka još uvek nije spremna da prihvati takve spekulacije bez opipljivih dokaza, ali istraživanja o interakciji plazme sa elektromagnetnim poljima, gravitacijom i kvantnim efektima nastavljaju da otvaraju nova pitanja. Ako se ispostavi da plazma ne samo da oblikuje svemir, već i služi kao njegov „nervni sistem”, možda ćemo morati iz korena da promenimo naše razumevanje kosmosa.
