Moral ishodi iz savesti
Ljudi makijavelističkog pristupa životu, po kojem cilj opravdava sredstva, zagovaraju i nameću situacionu etiku, da je moralno samo ono što nam u datom trenutku odgovara
Nepoznavanje zakona ne oslobađa odgovornosti (ignorantia legis neminem excusat) – jedno je od pravnih načela još iz Rimskog prava.
Čovek je dužan da zna šta (se) sme, a šta (se) ne sme činiti, iako zakon ne poznaje. Mora da zna šta je normalno, a šta je nenormalno (šta jeste po normi, a šta nije po normi). Svet jedino može opstati držeći se normi.
Norma nije samo ono pravilo koje je zapisano. Neke najvažnije, temeljne norme, nisu zapisane, njih nosimo u sebi; one su utkane u naše iskonsko duhovno biće. Koliko čovek drži do duhovne čistote, toliko drži do zakona u sebi „zapisanog” – moralnog zakona. Naš moralni zakon jeste naša savest.
Kodeks ponašanja
Moral čoveka iz savesti njegove ishodi. A ljudi su ti koji, delom i životom svojim, uspostavljaju određeni kodeks ponašanja, i, shodno tome, stvaraju odgovarajući duhovni ambijent, u kojem, po meri svojoj, grade poredak u društvu. Samim tim, svaki čovek, u meri pozvanja svoga, odgovoran je za moralno stanje društva kojem pripada.
Moralne norme tiču se i čoveka i naroda. Ali, one nisu u svakom društvu iste. Iz toga ishodi spoznaja da su ljudi ti koji stvaraju određeni moralni kodeks.
Sama reč moral (lat. mōrālis – „manir”, „karakter”, „pravilno ponašanje”) ukazuje da je to čovekovo pozvanje, odnosno poželjni oblik ponašanja u jednom društvu.
Moralnost je jedna od bitnih odlika čoveka. Odstupanjem od moralnih načela čovek se izobličava. Bez morala on prestaje biti čovek. To je mera ljudskosti njegove, izraz dostojanstva ličnosti njegove i polje slobode njegove.
Delom i životom svojim čovek pokazuje koliko drži do moralnog zakona i koliko sledi savest svoju. Pokazuje se kakav je čovek. Biva viđen najpre pred samim sobom, a onda viđen i pred svetom. Ukoliko čovek čini shodno pozvanju svome, onako kako bi trebalo, osetiće zadovoljstvo u sebi; ukoliko, pak, ne čini tako, izlaže sebe osudi – griži savesti.
Isto tako, po ponašanju ljudi u jednom društvu vidi se koliko se tu drži do morala. Moralne norme razlikuju se po sadržini od drugih društvenih normi time što naređuju da se čini ono što društvo smatra dobrim, a zabranjuju ono što se smatra lošim. Stoga se njihovo nepoštovanje kažnjava i društvenom sankcijom.
Pritom, i sama moralna tradicija vremenom biva degradirana. Ljudi makijavelističkog pristupa životu, po kojem cilj opravdava sredstva, zagovaraju i nameću situacionu etiku, da je moralno samo ono što nam u datom trenutku odgovara. Stoga mnogo šta što je nekada bilo nemoralno, danas je moralno. Pod uticajem ljudi kojima je materijalno ispred moralnoga, menja se vrednosni sistem u društvu. Neko će reći da je to osvajanje slobode. (Od koga?!) Sloboda nije izobličavati sebe i drugoga, biti sebičan, ohol, sablažnjiv, bezosećajan prema bližnjima, indiferentan prema zlu...
Sve to su jasni pokazatelji moralne zapuštenosti – pod dejstvom duhova obmane. Moralno slab čovek nastoji da sebe oslobodi od odgovornosti; a gde nema odgovornosti, tu nema ni slobode. I tako čovek, zapleten u svom začaranom krugu, biva zarobljen sam od sebe.
Samo moralan čovek jeste slobodan čovek, on nema zbog čega da robuje.
Moral održava i čoveka i narod. I zato onaj ko bi čoveka da porobi i narod da raslabi prvo udara na njegov moral. Kad čovek odstupi od savesti svoje, on se očas pred vratima pakla nađe.
Panika i bezakonje
Širi se moralna panika (da je sve loše i da je sve propalo), zavodi moralna anemija i podstiče moralno bezakonje, samo da bi se u svesti ljudi umanjila životno okrepljujuća snaga morala.
Moral se teško razgrađuje, a još teže se izgrađuje. Borba je to između onih koji ruše i onih koji stvaraju. Pred svakim čovekom i dužnost i odgovornost stoji. A onda se on sam pokaže, i ubere zaslužene plodove.
Moral se odnosi na poželjno, pravilno ponašanje. A kako objasniti šta je danas moral jednog naroda? Možda ovako: Moral je uobičajeno ponašanje većine ljudi u društvu. To ne znači da je to „pravilno ponašanje”, ali je ono većinsko. Iz toga sledi da svaki čovek daje ton društvu kojem pripada.
Pogledajmo oko sebe: sve je lepše i lakše s ljudima od morala.
