Znao sam da su odluku da se u Milano uputim autobusom i to na doček nove godine mnogi primili s nevericom, ali želja za putovanjem i budžet porodice nadvladali su strah kako ćemo izdržati od 12 do 14 sati puta. Pritom volim i putovanja s vodičem, jer nisam baš voljan sam da istražujem grad ili se pripremam za putovanje čitajući prospekte.

Put je prošao odlično. Prvo ozbiljnije stajanje je granica sa Hrvatskom i zadržavanje od 20 minuta. Usputna stajališta bila su više nego dovoljna da put prođe lagodno.

Zamak Sforca

U Milano smo stigli u najboljem trenutku, osam sati ujutru, grad se budi. Prvi utisak je da sve funkcioniše. Deluje blistavo i čisto.

Prva šetnja vodi nas u zamak Sforca, u kojem se čuva poslednja skulptura čuvenog Mikelanđela. Leonardo da Vinči je oslikao plafon u sobi s drevnim pločama. U 16. veku dolaze Španci, u 18. ga osvaja Napoleonova vojska, a u 19. postaje javno dobro grada Milana.

Mora se priznati, Italijani znaju da održavaju svoju prošlost. Ali znaju i da naplate turistima sve što im može biti zanimljivo.

Put nastavljamo ka centru Milana i pred nama je uskoro zablistala katedrala okupana jutarnjim suncem. Veličanstvena gotska građevina na listi svetske kulturne baštine oduzima dah. Izgrađena je od najlepšeg belog mermera s jezera Mađore. Inače, ona je najduže građena katedrala na svetu, a na njoj se nalazi 3.400 statua i 700 mermernih figura. Sam vrh krasi statua Zlatne Madone.

Kako biti u ovom gradu a ne videti nadaleko poznatu Milansku skalu?

Smeštena pored svih glamura sama zgrada deluje skromno, ali lepo, skladno, umirujuće...

Dan se bližio kraju, pa je bilo vreme i za spremanje za doček. Iskreno, sam doček me nije impresionirao. Ogroman broj ljudi tiskao se da bude baš ispred katedrale da bi video vatromet koji, ruku na srce, i nije bio nešto. Nekontrolisano bacanje petardi ispred samih nogu prolaznika nije mi bilo nimalo zanimljivo ili smešno. Nije bilo odbrojavanja, niti organizacije. Po završetku vatrometa krenuo je stampedo prema metro stanicama. Obe stanice u centru grada bile su zatvorene zbog velikog broja ljudi, pa nas je gomila sama vodila prema drugim najbližim stajalištima. Stigli smo, ali do ulaza i tu ostali. Karabinjeri su zatvorili ulaz. Ko je ušao, ušao je...

Taksi i za 150 i za 25 evra

Prišao nam je čovek i ponudio prevoz: do našeg hotela udaljenog oko 25 kilometara od centra tražio je 150 evra!

I ovde je dostupan „Uber”, nešto kao kod nas „Jandeks”. Pokušaj dobiti nekoga bio je ravan nuli. Još jedna zanimljivost je da u toj aplikaciji odmah ukucavate broj kartice. To znači da vam novac bude skinut odmah za tu relaciju, a tek potom vam odgovaraju da taksi vozila nema. Koliko god puta pokušali, toliko će vam puta skinuti novac. Naravno, za nekoliko sati ili u našem slučaju tek posle prazničnih, neradnih dana novac se refundira.

Posle više pokušaja odustali smo i krenuli, kako nam je aplikacija „Muvit” sugerisala, na poslednji autobus. Ali, onda je naišao autobus. Nekako smo se sporazumeli s vozačem gde treba da idemo i ušli. Ispostavilo se da je to bila greška. Posle 45 minuta vožnje shvatili smo da se nalazimo na početku putovanja. Tada smo pribegli starinskim metodama. Na engleskom smo porazgovarali s jednim Italijanom i dobili novo uputstvo. Izašli smo iz autobusa i nastavili peške. I novi pokušaj dobiti „Uber” bio je bezuspešan. Odmakli smo od centra, ulice su se praznile. Ugledali smo neki kafić, gosti spremni da pomognu potrudili su se da nam dozovu neko taksi vozilo, ali i to je bilo uzaludno. Nastavili smo pešice... na sreću, krajičkom oka ugledao sam taksi, potrčao sam i napokon našao kola koja će nas odvesti do hotela. Bila je to prava novogodišnja avantura koja se završila u tri ujutru. I vožnja nas je koštala 25 evra.

Galerija Vitorija Emanuela

U galeriji Vitorija Emanuela dominirala je veličanstvena jelka u sredini i zlatni zidovi. Imao sam osećaj da sam na drugoj planeti. Gotika u meni uvek budi čudan osećaj raskoši. Što bi rekao naš narod: „sitan vez”. Staklena kupola kao da je zarobila nebo. Tu su i radnje čuvenih brendova „Guči”, „Monkler”, „Dior”, „Roleks”...

Katedrala od belog mermera

Veličanstvena gotska katedrala koja se nalazi na listi svetske kulturne baštine oduzima dah. Izgrađena je od najlepšeg belog mermera s jezera Mađore. Inače, ona je najduže građena katedrala na svetu, a na njoj se nalazi 3.400 statua i 700 mermernih figura. Sam vrh krasi statua Zlatne Madone.