Знао сам да су одлуку да се у Милано упутим аутобусом и то на дочек нове године многи примили с неверицом, али жеља за путовањем и буџет породице надвладали су страх како ћемо издржати од 12 до 14 сати пута. Притом волим и путовања с водичем, јер нисам баш вољан сам да истражујем град или се припремам за путовање читајући проспекте.

Пут је прошао одлично. Прво озбиљније стајање је граница са Хрватском и задржавање од 20 минута. Успутна стајалишта била су више него довољна да пут прође лагодно.

Замак Сфорца

У Милано смо стигли у најбољем тренутку, осам сати ујутру, град се буди. Први утисак је да све функционише. Делује блиставо и чисто.

Прва шетња води нас у замак Сфорца, у којем се чува последња скулптура чувеног Микеланђела. Леонардо да Винчи је осликао плафон у соби с древним плочама. У 16. веку долазе Шпанци, у 18. га осваја Наполеонова војска, а у 19. постаје јавно добро града Милана.

Мора се признати, Италијани знају да одржавају своју прошлост. Али знају и да наплате туристима све што им може бити занимљиво.

Пут настављамо ка центру Милана и пред нама је ускоро заблистала катедрала окупана јутарњим сунцем. Величанствена готска грађевина на листи светске културне баштине одузима дах. Изграђена је од најлепшег белог мермера с језера Мађоре. Иначе, она је најдуже грађена катедрала на свету, а на њој се налази 3.400 статуа и 700 мермерних фигура. Сам врх краси статуа Златне Мадоне.

Како бити у овом граду а не видети надалеко познату Миланску скалу?

Смештена поред свих гламура сама зграда делује скромно, али лепо, складно, умирујуће...

Дан се ближио крају, па је било време и за спремање за дочек. Искрено, сам дочек ме није импресионирао. Огроман број људи тискао се да буде баш испред катедрале да би видео ватромет који, руку на срце, и није био нешто. Неконтролисано бацање петарди испред самих ногу пролазника није ми било нимало занимљиво или смешно. Није било одбројавања, нити организације. По завршетку ватромета кренуо је стампедо према метро станицама. Обе станице у центру града биле су затворене због великог броја људи, па нас је гомила сама водила према другим најближим стајалиштима. Стигли смо, али до улаза и ту остали. Карабињери су затворили улаз. Ко је ушао, ушао је...

Такси и за 150 и за 25 евра

Пришао нам је човек и понудио превоз: до нашег хотела удаљеног око 25 километара од центра тражио је 150 евра!

И овде је доступан „Убер”, нешто као код нас „Јандекс”. Покушај добити некога био је раван нули. Још једна занимљивост је да у тој апликацији одмах укуцавате број картице. То значи да вам новац буде скинут одмах за ту релацију, а тек потом вам одговарају да такси возила нема. Колико год пута покушали, толико ће вам пута скинути новац. Наравно, за неколико сати или у нашем случају тек после празничних, нерадних дана новац се рефундира.

После више покушаја одустали смо и кренули, како нам је апликација „Мувит” сугерисала, на последњи аутобус. Али, онда је наишао аутобус. Некако смо се споразумели с возачем где треба да идемо и ушли. Испоставило се да је то била грешка. После 45 минута вожње схватили смо да се налазимо на почетку путовања. Тада смо прибегли старинским методама. На енглеском смо поразговарали с једним Италијаном и добили ново упутство. Изашли смо из аутобуса и наставили пешке. И нови покушај добити „Убер” био је безуспешан. Одмакли смо од центра, улице су се празниле. Угледали смо неки кафић, гости спремни да помогну потрудили су се да нам дозову неко такси возило, али и то је било узалудно. Наставили смо пешице... на срећу, крајичком ока угледао сам такси, потрчао сам и напокон нашао кола која ће нас одвести до хотела. Била је то права новогодишња авантура која се завршила у три ујутру. И вожња нас је коштала 25 евра.

Галерија Виторија Емануела

У галерији Виторија Емануела доминирала је величанствена јелка у средини и златни зидови. Имао сам осећај да сам на другој планети. Готика у мени увек буди чудан осећај раскоши. Што би рекао наш народ: „ситан вез”. Стаклена купола као да је заробила небо. Ту су и радње чувених брендова „Гучи”, „Монклер”, „Диор”, „Ролекс”...

Катедрала од белог мермера

Величанствена готска катедрала која се налази на листи светске културне баштине одузима дах. Изграђена је од најлепшег белог мермера с језера Мађоре. Иначе, она је најдуже грађена катедрала на свету, а на њој се налази 3.400 статуа и 700 мермерних фигура. Сам врх краси статуа Златне Мадоне.