Velike vođe i naučnici najinteresantniji

Narodni muzej Srbije u ovoj godini očekuje mnogo važnih izložbi i projekata: uskoro otvaranje obnovljenog memorijalnog muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, početak obnove Galerije fresaka, a u velikoj galeriji samog muzeja uskoro je otvaranje izložbe „Petar Veliki i Balkan”, u saradnji sa državnim Ermitažom iz Sankt Peterburga.

Sve to, uz brojku od više od 200.000 posetilaca prošle godine, što je za 40 hiljada više nego prethodne, govori o muzejskom zamahu u Srbiji, interesovanju i očekivanju porasta prihoda od ulaznica i suvenira. Ima li, na sve to, podsticaja većem znanju u našoj kulturi i obrazovanju, naročito kod mladih, u Srbiji? Stranaca je sve više u muzejima, a da li je učinjeno dovoljno da svaki građanin Srbije može ako želi da obiđe važnu postavku, da mu bude dostupna? Onako kako su, recimo, galerije u Britiš mjuziumu u Londonu besplatne za sve, a organizuju i noćne obilaske za one koji žele da proučavaju umetnost, ne stižu danju ili izbegavaju gužvu.

Kako kaže Marija Jovičić, zadužena za saradnju našeg nacionalnog muzeja sa medijima, nedeljom je za sve ulaz besplatan, tako da je time Narodni muzej svima učinjen dostupnim, a  ne naplaćuju se ni stalni programi, predavanja i radionice četvrtkom i subotom. Prošle godine održano je 18 izložbi, 112 predavanja i razgovora i 32 koncerta u atrijumu Narodnog muzeja. Ulaznice od 300 do 500 dinara sa obilaskom stalne postavke, porodična karta od 500 dinara i u proseku 150 dinara za školske obilaske uz mogućnost dogovora, u muzeju smatraju po cenama dostupnim, a podsticajnim za prihode grada i Republike od turizma i kulture, i to sve više zbog toga što raste broj stranih posetilaca, naročito iz Kine, Turske i Grčke. Tim pre što se muzej nalazi u strogom centru grada.

Igra li lokacija presudnu ulogu u zainteresovanosti za bilo koji od naših muzeja ili je, ipak, u pitanju muzejska postavka?

Muzej Jugoslavije, koji se ne nalazi u centru već na Dedinju, iz godine u godinu beleži rast posetilaca, nakon pandemije korone se duplirao i porastao na 135.000, a prethodnu godinu završio je sa rekordnih 203.000 posetilaca. Kako kaže Bogdan Petrović, zadužen za odnose s javnošću, tome su doprineli pažljivo osmišljeni programi i izložbe koje privlače raznoliku publiku.

„Prošle godine, izložba Ježeva kućica sa više od 70 radionica za decu privukla je veliki broj najmlađih, među njima i osoba sa invaliditetom kroz saradnju sa Udruženjem gluvih. Inače, Muzej Jugoslavije je jedinstvena kulturna institucija koja čuva sećanje na državu koje više nema. To je jedan od glavnih razloga što privlačimo toliko interesovanje iz svih krajeva sveta i bivše Jugoslavije, jer nudimo priliku da se kroz istorijske i kulturne narative sagleda složena prošlost ovih prostora. Ovo nije muzej u centru, ali ni usputna stanica, privlačimo uvek pažnju Parkom skulptura. Kućom cveća i Starim muzejom koji pored stalne postavke, povremenim programima pomaže stranom gostu da razume prošlost bivše države. Trenutno su to Rok (U) muzej (u) i Zidovi pamte: politički grafiti iz Drugog svetskog rata u Istri. Najveći broj zainteresovanih, naročito studenata i srednjoškolaca, je za tematsku izložbu ‘Čuvajte mi Jugoslaviju’. Ulaz prvog četvrtka u mesecu  je besplatan, a ova izložba istražuje period nakon atentat na kralja Aleksandra I, sa novim uvidom u događaj”.

Savremena tehnologija omogućuje novoj generaciji da istoriju sagledaju iz nove perspektive. Cena ulaznice za odrasle je ovde 600, a za učenike i studente 300 dinara. Deca do 10 godina i osobe sa invaliditetom imaju besplatan ulaz. Za grupne posete, svaki 15. posetilac ima besplatan ulaz, ali ima i popusta. Muzej Jugoslavije je besplatan svakog četvrtka u mesecu, kao i 4. i 25. maja, na istorijske datume. Većina programa i događaja, kao što su i otvaranja izložbi  besplatni su za sve, napominje Petrović.

Redovi u Krunskoj

Redovi ispred Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj ulici, nadomak strogog centra i Pravnog fakulteta, sve su duži i u zimskim mesecima. Uska vračarska ulica u kom je smešten – ni u centru ni van njega –  doprinosi samo delimično  njegovoj posećenosti. Na ovom primeru se vidi da je tematika, u ovom slučaju lik, delo i život našeg naučnika, ta koja privlači ekskurzije iz regiona i turiste celog sveta, a posebno je sve više zainteresovanih za Teslu iz Kine i susedne Rumunije sa kojom nas spaja HE „Đerdap”. Prošle godine je ukupno više od 180.000 ljudi prošlo kroz vrata stalne postavke i posmatralo demonstratore koji kroz naučnikov lik prikazuju detalje i priče iz njegovog života, što muzej čini prijemčivijim savremenom oku. Kao i to što turističke agencije, firme i škole, grupe od deset i više posetilaca, mogu da rezervišu dolazak putem onlajn formulara na sajtu. Interaktivno se puštaju i eksponati u rad i posetioci autentično doživljavaju dostignuća tvorca elektrike, razumevajući kako je ona oblikovala svet u kom žive. U Muzeju nam pokazuju i lične predmete naučnika, a videli smo i film za posetioce o Teslinom životu. Ulaznice za vođenje na srpskom jeziku koštaju 400 dinara, na engleskom 800, a grupne ulaznice 250 na srpskom i 500 dinara na engleskom, što i u ovom muzeju smatraju popularnim cenama. Prošle godine počele su i besplatne ture za decu od četiri do sedam godina kako bi se najmlađima približio značaj Teslinog dela. Za njih je rezervisan ponedeljak od 10 sati kada je pažnja dece najveća: prošle godine muzej je obišlo oko 1.500 mališana iz 34 vrtića. Inače, svakog  dana deca do sedam godina i invalidi s pratiocima mogu besplatno da uđu, baš kao i državne delegacije, novinari i vlasnici IKOM kartica. Na dan Teslinog rođendana 10. jula svim posetiocima širom su otvorena vrata.

Menadžer privatnog Muzeja iluzija u Nušićevoj Nina Glišić, hvali se dolaskom više od 100.000 posetilaca prošle godine ističući da je koncept zabave uz edukaciju i nauku, koji je deo najveće muzejske franšize u svetu, privlačan svim generacijama i da se i odrasli ovde igraju kao deca. Gugl ga ocenjuje sa 4,5 zvezdice, a dobitnik je više Trip Advajzer priznanja. Cene se, kaže, prilagođavaju različitima kategorijama posetilaca i objavljuju na sajtu. Tokom godine, kao deo manifestacije Dani evropske kulturne baštine, ovaj muzej organizuje besplatne programe. Inače, ne naplaćuje ulaznice za osobe sa invaliditetom i decu iz socijalno ugroženih grupa.

Nina Glišić smatra da ulaznice u Muzeje u Srbiji za ostale građane generalno treba i dalje naplaćivati jer prihod od njih omogućuje nova ulaganja u programe i promociju kulture u Srbiji.

„Naravno, neophodno je omogućiti pristupačnost muzeja svim građanima, povlašćene cene za decu, studente i osobe iz ranjivih grupa kako bi kulturni sadržaji bili dostupni svima. Ali, za turiste, po meni, cene ne bi trebalo da budu simbolične, jer evropski muzeji često koriste prihod od stranih posetilaca za unapređenje svoje ponude i održivost. Sličan pristup u Srbiji može da doprinese razvoju muzejske scene i njenoj konkurentnosti na međunarodnom nivou. Tako balansiramo između pristupačnosti za domaću publiku i podrške razvoju kulture kroz dolazak stranih posetilaca. Doprinos muzeja turizmu i prihodima od turizma u Srbiji sve je veći. Imamo još toga da radimo na popularizaciji muzeja i kulture Srbije, da bi se naša zemlja pozicionirala kao odredište prepoznatljivo po bogatoj kulturnoj ponudi. Kvalitetnim programima i modernom interpretacijom i promocijom, muzeji mogu da igraju ključnu ulogu u razvoju kulturnog turizma i uvećanju prihoda, ali i imidžu zemlje na globalnom nivou”, tvrdi Nina Glišić.

Novi muzeji do EKSPA

Ministarstvo kulture mnoge projekte i sredstva posledinjih godina usmerava na muzeje u Srbiji, od kojih ih je samo u Beogradu 52, jer se oni svakodnevno obnavljaju i osnivaju, od zavičajnih i istorijskih do muzeja čokolade, vinarstva i vinogradarstva, raskinutih veza …

„Po ugledu na otvaranje novog etnografskog muzeja u Budimpešti koji je broj godišnjih posetilaca povećao na pola miliona, izgradićemo novo muzejsko zdanje koje čuva našu tradiciju, jer pravo etno nasleđe neke zemlje turisti samo u njoj mogu da vide. Zahvaljujući povećanju budžeta za kulturu za 15 odsto, budući projekti su Muzej staklarstva u Paraćinu, Muzej Kolubarske bitke u Mionici koji bismo otvorili za Mišićeve dane i Muzej ćirilice u Rači kod Bajine bašte. Tu su i konkursi za premeštanje Muzeja Nikole Tesle u zdanje nekadašnjeg Jugošpeda i otvaranje novog Istorijskog muzeja Srbije u zgradi stare Železničke stanice u Beogradu  do EKSPA 2027”, najavljuje ministar kulture Nikola Selaković.

Muzej Nikole Tesle obišao svet

Muzej je zbog ovog interesovanja organizovao izložbe širom Srbije i regiona, ali i u svetu. Teslin život i izumi sada su poznati u i Njujorku, Šangaju, Moskvi, Milanu, Solunu, Atini i Nikoziji, u Barseloni i Madridu, Sevilji, Beču Pragu i Parizu.

Dvestahiljaditi posetilac Muzeja Jugoslavije

Muzej Jugoslavije proslavio je krajem prošle godine dvestahiljaditog rekordnog posetioca. Šestočlana porodica iz Slovenije koja je upotpunila ovu brojku, nagrađena je suvenirima iz Muzeja. „Osim slovenačkih i bosanskih turista, sve je više posetilaca iz Hrvatske, kao i Makedonije sa kojom muzej planira posebnu saradnju, ali im konkuriše sve veći broj posetilaca iz zapadnih zemlja koji hoće da vide zemlju koje više nem”, kaže Bogdan Petrović.