Велике вође и научници најинтересантнији

Народни музеј Србије у овој години очекује много важних изложби и пројеката: ускоро отварање обновљеног меморијалног музеја Надежде и Растка Петровића, почетак обнове Галерије фресака, а у великој галерији самог музеја ускоро је отварање изложбе „Петар Велики и Балкан”, у сарадњи са државним Ермитажом из Санкт Петербурга.

Све то, уз бројку од више од 200.000 посетилаца прошле године, што је за 40 хиљада више него претходне, говори о музејском замаху у Србији, интересовању и очекивању пораста прихода од улазница и сувенира. Има ли, на све то, подстицаја већем знању у нашој култури и образовању, нарочито код младих, у Србији? Странаца је све више у музејима, а да ли је учињено довољно да сваки грађанин Србије може ако жели да обиђе важну поставку, да му буде доступна? Онако како су, рецимо, галерије у Бритиш мјузиуму у Лондону бесплатне за све, а организују и ноћне обиласке за оне који желе да проучавају уметност, не стижу дању или избегавају гужву.

Како каже Марија Јовичић, задужена за сарадњу нашег националног музеја са медијима, недељом је за све улаз бесплатан, тако да је тиме Народни музеј свима учињен доступним, а  не наплаћују се ни стални програми, предавања и радионице четвртком и суботом. Прошле године одржано је 18 изложби, 112 предавања и разговора и 32 концерта у атријуму Народног музеја. Улазнице од 300 до 500 динара са обиласком сталне поставке, породична карта од 500 динара и у просеку 150 динара за школске обиласке уз могућност договора, у музеју сматрају по ценама доступним, а подстицајним за приходе града и Републике од туризма и културе, и то све више због тога што расте број страних посетилаца, нарочито из Кине, Турске и Грчке. Тим пре што се музеј налази у строгом центру града.

Игра ли локација пресудну улогу у заинтересованости за било који од наших музеја или је, ипак, у питању музејска поставка?

Музеј Југославије, који се не налази у центру већ на Дедињу, из године у годину бележи раст посетилаца, након пандемије короне се дуплирао и порастао на 135.000, а претходну годину завршио је са рекордних 203.000 посетилаца. Како каже Богдан Петровић, задужен за односе с јавношћу, томе су допринели пажљиво осмишљени програми и изложбе које привлаче разнолику публику.

„Прошле године, изложба Јежева кућица са више од 70 радионица за децу привукла је велики број најмлађих, међу њима и особа са инвалидитетом кроз сарадњу са Удружењем глувих. Иначе, Музеј Југославије је јединствена културна институција која чува сећање на државу које више нема. То је један од главних разлога што привлачимо толико интересовање из свих крајева света и бивше Југославије, јер нудимо прилику да се кроз историјске и културне наративе сагледа сложена прошлост ових простора. Ово није музеј у центру, али ни успутна станица, привлачимо увек пажњу Парком скулптура. Кућом цвећа и Старим музејом који поред сталне поставке, повременим програмима помаже страном госту да разуме прошлост бивше државе. Тренутно су то Рок (У) музеј (у) и Зидови памте: политички графити из Другог светског рата у Истри. Највећи број заинтересованих, нарочито студената и средњошколаца, је за тематску изложбу ‘Чувајте ми Југославију’. Улаз првог четвртка у месецу  је бесплатан, а ова изложба истражује период након атентат на краља Александра I, са новим увидом у догађај”.

Савремена технологија омогућује новој генерацији да историју сагледају из нове перспективе. Цена улазнице за одрасле је овде 600, а за ученике и студенте 300 динара. Деца до 10 година и особе са инвалидитетом имају бесплатан улаз. За групне посете, сваки 15. посетилац има бесплатан улаз, али има и попуста. Музеј Југославије је бесплатан сваког четвртка у месецу, као и 4. и 25. маја, на историјске датуме. Већина програма и догађаја, као што су и отварања изложби  бесплатни су за све, напомиње Петровић.

Редови у Крунској

Редови испред Музеја Николе Тесле у Крунској улици, надомак строгог центра и Правног факултета, све су дужи и у зимским месецима. Уска врачарска улица у ком је смештен – ни у центру ни ван њега –  доприноси само делимично  његовој посећености. На овом примеру се види да је тематика, у овом случају лик, дело и живот нашег научника, та која привлачи екскурзије из региона и туристе целог света, а посебно је све више заинтересованих за Теслу из Кине и суседне Румуније са којом нас спаја ХЕ „Ђердап”. Прошле године је укупно више од 180.000 људи прошло кроз врата сталне поставке и посматрало демонстраторе који кроз научников лик приказују детаље и приче из његовог живота, што музеј чини пријемчивијим савременом оку. Као и то што туристичке агенције, фирме и школе, групе од десет и више посетилаца, могу да резервишу долазак путем онлајн формулара на сајту. Интерактивно се пуштају и експонати у рад и посетиоци аутентично доживљавају достигнућа творца електрике, разумевајући како је она обликовала свет у ком живе. У Музеју нам показују и личне предмете научника, а видели смо и филм за посетиоце о Теслином животу. Улазнице за вођење на српском језику коштају 400 динара, на енглеском 800, а групне улазнице 250 на српском и 500 динара на енглеском, што и у овом музеју сматрају популарним ценама. Прошле године почеле су и бесплатне туре за децу од четири до седам година како би се најмлађима приближио значај Теслиног дела. За њих је резервисан понедељак од 10 сати када је пажња деце највећа: прошле године музеј је обишло око 1.500 малишана из 34 вртића. Иначе, сваког  дана деца до седам година и инвалиди с пратиоцима могу бесплатно да уђу, баш као и државне делегације, новинари и власници ИКОМ картица. На дан Теслиног рођендана 10. јула свим посетиоцима широм су отворена врата.

Менаџер приватног Музеја илузија у Нушићевој Нина Глишић, хвали се доласком више од 100.000 посетилаца прошле године истичући да је концепт забаве уз едукацију и науку, који је део највеће музејске франшизе у свету, привлачан свим генерацијама и да се и одрасли овде играју као деца. Гугл га оцењује са 4,5 звездице, а добитник је више Трип Адвајзер признања. Цене се, каже, прилагођавају различитима категоријама посетилаца и објављују на сајту. Током године, као део манифестације Дани европске културне баштине, овај музеј организује бесплатне програме. Иначе, не наплаћује улазнице за особе са инвалидитетом и децу из социјално угрожених група.

Нина Глишић сматра да улазнице у Музеје у Србији за остале грађане генерално треба и даље наплаћивати јер приход од њих омогућује нова улагања у програме и промоцију културе у Србији.

„Наравно, неопходно је омогућити приступачност музеја свим грађанима, повлашћене цене за децу, студенте и особе из рањивих група како би културни садржаји били доступни свима. Али, за туристе, по мени, цене не би требало да буду симболичне, јер европски музеји често користе приход од страних посетилаца за унапређење своје понуде и одрживост. Сличан приступ у Србији може да допринесе развоју музејске сцене и њеној конкурентности на међународном нивоу. Тако балансирамо између приступачности за домаћу публику и подршке развоју културе кроз долазак страних посетилаца. Допринос музеја туризму и приходима од туризма у Србији све је већи. Имамо још тога да радимо на популаризацији музеја и културе Србије, да би се наша земља позиционирала као одредиште препознатљиво по богатој културној понуди. Квалитетним програмима и модерном интерпретацијом и промоцијом, музеји могу да играју кључну улогу у развоју културног туризма и увећању прихода, али и имиџу земље на глобалном нивоу”, тврди Нина Глишић.

Нови музеји до ЕКСПА

Министарство културе многе пројекте и средства последињих година усмерава на музеје у Србији, од којих их је само у Београду 52, јер се они свакодневно обнављају и оснивају, од завичајних и историјских до музеја чоколаде, винарства и виноградарства, раскинутих веза …

„По угледу на отварање новог етнографског музеја у Будимпешти који је број годишњих посетилаца повећао на пола милиона, изградићемо ново музејско здање које чува нашу традицију, јер право етно наслеђе неке земље туристи само у њој могу да виде. Захваљујући повећању буџета за културу за 15 одсто, будући пројекти су Музеј стакларства у Параћину, Музеј Колубарске битке у Мионици који бисмо отворили за Мишићеве дане и Музеј ћирилице у Рачи код Бајине баште. Ту су и конкурси за премештање Музеја Николе Тесле у здање некадашњег Југошпеда и отварање новог Историјског музеја Србије у згради старе Железничке станице у Београду  до ЕКСПА 2027”, најављује министар културе Никола Селаковић.

Музеј Николе Тесле обишао свет

Музеј је због овог интересовања организовао изложбе широм Србије и региона, али и у свету. Теслин живот и изуми сада су познати у и Њујорку, Шангају, Москви, Милану, Солуну, Атини и Никозији, у Барселони и Мадриду, Севиљи, Бечу Прагу и Паризу.

Двестахиљадити посетилац Музеја Југославије

Музеј Југославије прославио је крајем прошле године двестахиљадитог рекордног посетиоца. Шесточлана породица из Словеније која је употпунила ову бројку, награђена је сувенирима из Музеја. „Осим словеначких и босанских туриста, све је више посетилаца из Хрватске, као и Македоније са којом музеј планира посебну сарадњу, али им конкурише све већи број посетилаца из западних земља који хоће да виде земљу које више нем”, каже Богдан Петровић.