„Sitnice” koje obeležavaju život

Od prvog broja „Politike”, davnog 25. januara 1904. godine, uredništvo je prepoznalo značaj onih malih, običnih stvari koje znače život, a nisu politički, društveni, kulturni ili drugi aktuelni događaji. „Sitnice”, kako je nazvana podrubrika na trećoj od četiri strane „prvenca” našeg lista, bile su prava razonoda za čitaoce.

„U Londonu su onomad prodali englesku marku sa ostrva Mauricija iz 1847. za 14.800 dinara. Ona nije bila u opticaju pošto je na njoj umesto ’poste ofice’ pogrešno bilo odštampano ’poste paid’. Samo je nekoliko od tih maraka dospelo u publiku. Posednik ove retke marke imao je u svojoj zbirci već četrdeset godina, ne znajući njenu pravu vrednost. Ovu marku kupio je velški princ”, preneo je novinar naše redakcije vest iz inostranstva.

Obično na poslednjim stupcima „Politike”, nekada u samom dnu, povremeno u vrhu stranice, „Sitnice” su privlačile pažnju čitalaca kojima su donosile zanimljivosti iz zemlje i sveta. Već u prvim brojevima našeg lista mogli su da saznaju se jedna dama u 81. godini našla pred sudom u Hamburgu, jer nije htela da plati služavkama za njihov rad, već ih je zaključala u kuhinju traživši da odustanu od zahteva za novcem, ali i da obećaju da je neće tužiti.

„Iz Njujorka pišu da je predsednik republike Ruzvelt bio o novoj godini izložen velikome iskušenju. Prilikom zvaničnog prijema u Beloj kući u Vašingtonu, koji je trajao čitava tri sahata i 11 minuta, morao se rukovati sa 6711 lica. On se i ovom prilikom ponašao srčano. Na licu i telu ne pokaza se ni najmanji trag umora”, preneli su izveštači vest pod nazivom „Teška dužnost” s početka 1904. godine.

Osim neobičnih situacija koje su se odnosile na državnike, ali i na obične građane, novinari „Politike” pronalazili su „sitnice”, često ispunjene dozom humora, koje su se kasnije danima u čaršiji prepričavale.

„Javljaju iz Pariza da je onomadne jedan engleski pukovnik prijavio zbog prevara tamošnjoj policiji jednu austrijsku kneginju i njenog komornika. Pukovnik naime optužuje kneginju da je od njega izmamila nekoliko umetničkih slika u vrednosti od 40.000 dinara, u čemu joj je pomogao njen komornik. Kneginja, naprotiv, izjavljuje da ona te slike nije prevarom dobila, već joj je pukovnik te slike poklonio, koje je dao njen verenik. Pukovnik međutim poriče da joj je bio verenik. Sada ta stvar stoji pred sudom”, naznačeno je u zapisu objavljenom u našem listu 25. januara 1904. godine.

Među vestima u „Sitnicama” svoje mesto zauzimale su i kratke vesti iz kulinarstva. Tako je naš list preneo kratku informaciju „Jela od insekata”, u kojoj se govori o raznoj čudnoj hrani.

„Australiski urođenici smatraju bogoniskog leptira za dobar zalogaj. U Abisiniji je skakavac prava delikatesa. Stari Grci i Rimljani veoma su uvažavali neku vrstu buba, američki Indijanci i Mehikanci sa slašću proždiru pčele”, deo je zapisa objavljenog krajem januara pre tačno 121 godinu.

Vesti od jedva nekoliko rečenica umele su da zaintrigiraju čitaoce. Već sami naslovi „Poludela cela porodica”, „Rđav račun”, „Zapleteno srodstvo”, „Jedna aristokratska afera”... mamili su publiku da pročita njihov sadržaj.

„Darvin misli da ljudi skidanjem kape hoće da kažu onome koga pozdravljaju da su niži od njega, te drži da nije feudalan sistem doneo skidanje šešira, već da su se ljudi u najdaljoj prošlosti pozdravljali na taj način”, zapisano je u jednom od prvih brojeva „Politike”.

„Sitnice” su se u moru ozbiljnih i teških tema – ratova, prirodnih katastrofa, političkih sukoba... izborile za svoje mesto na stupcima najstarijeg dnevnog lista na Balkanu i vremenom su dobijale sve više prostora. Tokom istorije „Politike” postale su prava rubrika, više puta su promenile naziv, a 1905. prvi put su ovakve zanimljivosti objedinjene pod imenom „Mozaik”. I danas, 121 godinu posle objavljivanja prvog broja našeg lista, trudimo se da na „Mozaiku” čitaoce upoznamo s najzanimljivijim „sitnim” događajima iz svih krajeva planete.