„Ситнице” које обележавају живот
Већ у првом броју најстаријег листа на Балкану читав стубац био је посвећен „споредним” али интересантним вестима са различитих меридијана
Од првог броја „Политике”, давног 25. јануара 1904. године, уредништво је препознало значај оних малих, обичних ствари које значе живот, а нису политички, друштвени, културни или други актуелни догађаји. „Ситнице”, како је названа подрубрика на трећој од четири стране „првенца” нашег листа, биле су права разонода за читаоце.
„У Лондону су ономад продали енглеску марку са острва Мауриција из 1847. за 14.800 динара. Она није била у оптицају пошто је на њој уместо ’poste ofice’ погрешно било одштампано ’poste paid’. Само је неколико од тих марака доспело у публику. Поседник ове ретке марке имао је у својој збирци већ четрдесет година, не знајући њену праву вредност. Ову марку купио је велшки принц”, пренео је новинар наше редакције вест из иностранства.
Обично на последњим ступцима „Политике”, некада у самом дну, повремено у врху странице, „Ситнице” су привлачиле пажњу читалаца којима су доносиле занимљивости из земље и света. Већ у првим бројевима нашег листа могли су да сазнају се једна дама у 81. години нашла пред судом у Хамбургу, јер није хтела да плати служавкама за њихов рад, већ их је закључала у кухињу траживши да одустану од захтева за новцем, али и да обећају да је неће тужити.
„Из Њујорка пишу да је председник републике Рузвелт био о новој години изложен великоме искушењу. Приликом званичног пријема у Белој кући у Вашингтону, који је трајао читава три сахата и 11 минута, морао се руковати са 6711 лица. Он се и овом приликом понашао срчано. На лицу и телу не показа се ни најмањи траг умора”, пренели су извештачи вест под називом „Тешка дужност” с почетка 1904. године.
Осим необичних ситуација које су се односиле на државнике, али и на обичне грађане, новинари „Политике” проналазили су „ситнице”, често испуњене дозом хумора, које су се касније данима у чаршији препричавале.
„Јављају из Париза да је ономадне један енглески пуковник пријавио због превара тамошњој полицији једну аустријску кнегињу и њеног коморника. Пуковник наиме оптужује кнегињу да је од њега измамила неколико уметничких слика у вредности од 40.000 динара, у чему јој је помогао њен коморник. Кнегиња, напротив, изјављује да она те слике није преваром добила, већ јој је пуковник те слике поклонио, које је дао њен вереник. Пуковник међутим пориче да јој је био вереник. Сада та ствар стоји пред судом”, назначено је у запису објављеном у нашем листу 25. јануара 1904. године.
Међу вестима у „Ситницама” своје место заузимале су и кратке вести из кулинарства. Тако је наш лист пренео кратку информацију „Јела од инсеката”, у којој се говори о разној чудној храни.
„Аустралиски урођеници сматрају богониског лептира за добар залогај. У Абисинији је скакавац права деликатеса. Стари Грци и Римљани веома су уважавали неку врсту буба, амерички Индијанци и Мехиканци са слашћу прождиру пчеле”, део је записа објављеног крајем јануара пре тачно 121 годину.
Вести од једва неколико реченица умеле су да заинтригирају читаоце. Већ сами наслови „Полудела цела породица”, „Рђав рачун”, „Заплетено сродство”, „Једна аристократска афера”... мамили су публику да прочита њихов садржај.
„Дарвин мисли да људи скидањем капе хоће да кажу ономе кога поздрављају да су нижи од њега, те држи да није феудалан систем донео скидање шешира, већ да су се људи у најдаљој прошлости поздрављали на тај начин”, записано је у једном од првих бројева „Политике”.
„Ситнице” су се у мору озбиљних и тешких тема – ратова, природних катастрофа, политичких сукоба... избориле за своје место на ступцима најстаријег дневног листа на Балкану и временом су добијале све више простора. Током историје „Политике” постале су права рубрика, више пута су промениле назив, а 1905. први пут су овакве занимљивости обједињене под именом „Мозаик”. И данас, 121 годину после објављивања првог броја нашег листа, трудимо се да на „Мозаику” читаоце упознамо с најзанимљивијим „ситним” догађајима из свих крајева планете.
