Česnica putuje Srbijom
Glavne učesnice ove manifestacije su žene iz lokalnih udruženja koja se bave čuvanjem kulturnog nasleđa, a Kancelarija za kulturnu diplomatiju ih je uspešno spojila
Ceo decembar Gordana Bekčić, direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju, provodi na putu promovišući treći po redu Festival božićnog kolača „Česnica”. Do sada ova manifestacija je održana u Zrenjaninu i Negotinu. Narednih dana festival gostuje u Kragujevcu, Loznici i Banjaluci.
Posetioci festivala imaju priliku da probaju božićni hleb, kao i ostale đakonije, koje se pripremaju pred najradosniji hrišćanski praznik, kao i da čuju predavanja ili pogledaju izložbu o česnici ili obrednim hlebovima.
Gordana Bekčić ne krije da je ponosna što je svoju ideju o promociji česnice pretvorila u regionalni festival na pet lokacija u dve zemlje, a počela je od jednog lokalnog kulturnog događaja.
– Prve godine festival posvećen česnici 2022. napravili smo u Kulturnom centru „Grad”, u Savamali, u formatu Delikatesnog ponedeljka. Prikazali smo 16 božićnih kolača raznih nacija. Pored srpske česnice, prikazali smo karipski, ruski, nemački, irski, francuski, čileanski božićni kolač… Ove godine povezali smo se s institucijama kulture, s nekoliko muzeja i imamo Karavan božićnog hleba. On ide od Banata preko istočne Srbije i Negotinske Krajine, pa preko Šumadije. Onda prelazi Drinu, odlazi u Republiku Srpsku i vraća se u Srbiju preko Save i Drine i završava se 23. decembra u Podrinju. Na ovih pet lokacija predstavljamo i srpsko kulturno nasleđe i zajedničku tradiciju brojnih nacionalnih zajednica koje na ovom prostoru žive u slozi i miru – objašnjava za „Magazin” Gordana.
Manifestacija se održava u lokalnim muzejima, a posetilaca i učesnika festivala je sve više. U Zrenjaninu su se predstavile članice 30 lokalnih udruženja žena iz Vojvodine i prikazale božićne hlebove i kolače svojih nacionalnih zajednica. Dr Aleksandra Savić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja, održala je tom prilikom predavanje „Biologija hleba – kako nastaje hleb?”
U Negotinu je u saradnji s Muzejem Krajine i Muzejem rudarstva i metalurgije Bor napravljena izložba odlivaka obrednih hlebova.
– Glavni učesnici festivala su lokalna udruženja žena iz svih krajeva Srbije koja se bave čuvanjem kulturnog nasleđa. One prave česnice i ostala narodna jela. To je zapravo njihova promocija. One predstavljaju živo kulturno nasleđe na terenu i moj cilj bio je da ih spajam – kaže naša sagovornica.
Gordana Bekčić podseća da je cilj festivala da se naša tradicija sačuva. Veliki broj mladih odlazi u inostranstvo i gubi dodir s običajima i kulturnim nasleđem, a običaje i baštinu treba sačuvati, nezavisno od toga da li ste vernik ili ne, veruje naša sagovornica.
Inače, Gordana je još pre sedam godina počela da razmišlja kakvim projektima bi mogla da čuva tradiciju, a 2020. je osnovala i Kancelariju za kulturnu diplomatiju.
Za hleb se odlučila jer je on, kako kaže, jedan od najvećih zajedničkih imenitelja kulturnog nasleđa svih evropskih naroda. Među njima božićni obredni hleb zauzima počasno mesto. I tu je naravno i naša česnica. Zapitala se da li u dovoljnoj meri čuvamo, negujemo i prenosimo ovaj važan zajednički obrazac našeg kulturnog identiteta.
Tako je napravila autorski projekat Festival božićnog kolača „Česnica” i zaštitila ga kao brend, projekat i logo u Zavodu za intelektualnu svojinu.
– Hleb nije samo namirnica, on je veliki simbol. Nas Srbe prati od groba do pokrova. U našoj tradiciji postoji obredni hleb za svaki važan momenat u životu: od trena kad se dete rodi, prohoda, preko veridbe i venčanja, slava pa do trenutka upokojenja. Zbog same radosti koja prati Božić došla sam na ideju da počnem s česnicom – kaže naša sagovornica.
Gordana Bekčić za sebe kaže da je preduzetnica i konsultant za komunikacije i odnose s javnošću, a po obrazovanju filolog, kulturolog i doktor političkih nauka. Završila je srpsku i svetsku književnost, pa doktorat na Fakultetu političkih nauka na temu „Političke i pravne vrednosti SAD u svetlu američke kritičke misli 19. veka”.
Voli da kaže da je osnovala udruženje da bi sa svojim saradnicima radila na nekim temama koje ne može da dobije kao posao od klijenata.
Jedan od njenih projekata je „Velikanke srpske kulture (znamenite žene srpske istorije i kulture)” u Domu Jevrema Grujića, kao partnera, koji se realizuje od 2022. godine.
