Romantika osvaja planetu

Ljubavna literatura postala je planetarno popularna tokom pandemije virusa korona i njena popularnost još ne jenjava. Razlog za to mnogi nalaze u potrebi čitalaca da pobegnu od sumorne realnosti. Jedan od razloga popularnosti je porast broja naloga i influensera na društvenim mrežama, posebno „Tiktoku”, koji su promovisali ljubavne romane. Interesovanje za romantičnim pričama sa srećnim krajem poraslo je u SAD za 55 odsto pa se ovom temom bavio i „Njujork tajms”. Ovaj list je pisao da je širom SAD otvoreno već više od 20 specijalizovanih, „pink knjižara”, namenjenih isključivo ljubiteljima romantike, a otvaranje još nekoliko je u najavi. To je veliki porast u poređenju s vremenom pre pandemije kada su postojale samo dve. Fenomenom američkih ljubavnih romanima bavio se ove jeseni i Tanjug navodeći da je među piscima romantike i naše „gore list”, profesorka novinarstva i komunikacija na Univerzitetu „Pejs” u Njujorku, nekadašnja beogradska novinarka Mirjana Mira Pantić. Ona je objavila knjigu „Kako (ne) biti samac u Njujorku od A do Š”.

Traže se trileri i romani epske fantazije

– Ceo život bavim se pisanjem. Meni je to svojevrsna terapija. Nisam imala na umu da prvu knjigu napišem na ovu temu, jednostavno bio je to splet okolnosti. Pokušala sam da razumem svoj ljubavni život u SAD gde sam se preselila u ranim tridesetim, pa sam krenula da pišem priče o svojim dejting iskustvima. Tako je nastala i knjiga koja se sastoji iz 26 priča, koliko ima i slova u engleskoj abecedi – kaže Mirjana Pantić za „Magazin”.

Što se tiče fenomena specijalizovanih knjižara za ljubavne romane ili, kako ih u SAD zovu, „pink knjižarama” one nude dosta podžanrova, pa se tu mogu naći ljubavni romani s elementima fantazije, avanturistički romani, pa i oni koji su okrenuti humoru ili je reč o najjednostavnijim ljubavnim pričama sa srećnim krajem, ističe naša prekookeanska sagovornica.

Teskobu u danima pandemije čitaoci u Srbiji su prevazilazili češće kroz štiva popularne psihologije koja kod nas uvek ima svoju brojnu publiku. Knjige su zbog izolacije najčešće naručivali preko sajta, a kada se korona stišala, vratili su se omiljenim trilerima, klasicima, ali i romantičnim pričama sa srećnim krajem.

– U Srbiji ljubavni romani nisu prvi na top-listi, ali društvene mreže i preporuke prijatelja su i kod nas sve značajniji činioci pri odabiru literature. Očekivano je da i kod nas postoji grupa čitalaca koja prati nove trendove i rado čita savremene ljubavne romane, ali ljubavni romani ne spadaju u kategoriju najčitanijih knjiga u Biblioteci grada Beograda. Najčešće čitani romani su trileri, porodične sage, epska fantastika i istorijski romani. Prateći interesovanja naših korisnika, u biblioteci se može naći izdvojen odeljak s trilerima ili fantastičan kutak, gde su knjige epske i naučne fantastike – kaže Tatjana Aleksandrov, načelnik odeljenja za rad s korisnicama Biblioteke grada Beograda.

Sve više se uz pomoć društvenih mreža razvija i fenomen „Buk tok hit”. Najpopularnije knjige biraju čitaoci glasanjem na „Tiktoku” i preporučuju ostalim korisnicima. Tako se na sajtu „Vulkan izdavaštva” u ovom trenutku izdvajaju naslovi „Da je bio sa mnom” Lore Naulin, nova senzacija je Emili Henri čije zaplete u ljubavnim odnosima obožavaju tinejdžeri, ali u hitove spadaju i drame i trileri. Stiven King je jedan od najprodavanijih horor pisaca, svako njegovo delo je traženo, ističe Marija Bošnjaković, pi-ar menadžer ove izdavačke kuće.

Ivo Andrić među najčitanijim

U Srbiji van knjižara i sajtova funkcioniše i prodaja popularnih naslova po jeftinijim cenama „Moj kiosk”. S vremena na vreme, na svaka dva-tri meseca, veće trafike imaju svoje odeljke na kojima izdavači daju popuste. Tako i „Vulkan”, ističe naša sagovornica, odabere desetak naslova koje po povoljnijim cenama nudi čitaocima u većim kioscima, uključujući i one koji se nalaze u tržnim centrima.

Ne treba zaboraviti da su srpski čitaoci oduvek voleli klasike, a među načitanijim su Dostojevski i Servantes. Televizijske serije, kao nedavna „Nobelovac” ili ekranizacija književnih dela srpskih pisaca kao što je roman „Koreni” Dobrice Ćosića, zaslužne su za povećanje interesovanja javnosti za njihova dela.

– Ivo Andrić je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u Biblioteci grada Beograda i svaka ekranizacija njegovog književnog dela ili životne priče samo je dodatni podsticaj korisnicima biblioteke da čitaju njegove knjige. U protekla dva meseca, tokom prikazivanja serije „Nobelovac”, primetan je porast interesovanja za njegov roman s autobiografskim elementima „Na sunčanoj strani”, dok su romani „Na Drini ćuprija” i „Prokleta avlija” uvek među deset najčitanijih dela srpske književnosti – kaže Tatjana Aleksandrov.

Da knjiga ima budućnost pokazuje podatak da se u centralnu biblioteku u glavnom gradu tokom prošle godine upisalo oko 160.000 čitalaca što je za sedam odsto više u odnosu na 2022. U istom periodu broj izdatih knjiga povećan je za devet procenata.

U eri digitalnih medija evidentno je da štampana knjiga ne gubi svoju vrednost u odnosu na konkurentni elektronski format. Podaci pokazuju da postoji sve veće interesovanje za čitanje i da su biblioteke organizovanjem kulturno-obrazovnih programa, uvođenjem digitalnih usluga i promovisanjem knjige i čitanja privukle širu čitalačku publiku, zaključuje Tatjana Aleksandrov.

Najtraženiji u bibliotekama

Od stranih savremenih pisaca, prema podacima centralne gradske biblioteke, kao najčitaniji izdvajaju se Toni Parsons, Elena Ferante, Gijom Miso, Ju Nesbe, Abdulrazak Gurna, Sajmon Sibag Montefjore, Anjes Marten-Ligan, Orhan Pamuk.

Od domaćih autora najčešći izbor naših korisnika su Ivan Ivanji, Siniša Kovačević, Nenad Novak Stefanović, Nađa Petrović, Dejan Stojiljković.

Najčitaniji autori knjiga za decu su Džon Malam, Metjuz Rupert, Jasminka Petrović, Igor Kolarov.

Praznični poklon

Izdavačke kuće prilagođavajući se okolnostima i dobu godine, pa tako imaju i program za novogodišnje i božićne praznike, a u „Vulkanu” uzdaju se u roman „Najlepši poklon za Emu” pisan u novogodišnjem ruhu, nemačkog autora pod pseudonimom Čarli Džonas.

U fokusu priče je Ema koja se suočava s izazovima pošto je ostala bez majke, ali preokret se dešava tokom božićnih praznika kada upoznaje mladića koji osvaja njeno srce i pomaže joj da prebrodi sve teškoće.

Ova izdavačka kuća priprema i poklon-knjige za decu, s materijalom za kreativno sklapanje kuća i zgrada od papira podstičući njihovu maštu.

Aplikacija, pomoć u biblioteci

Biblioteka grada Beograda je još pre tri godine pokrenula aplikaciju BISIS, koja korisnicima pruža čitav spektar onlajn usluga: prikaz korica i opis sadržaja publikacije, kreiranje profila člana, istorijat zaduženja člana i status članarine, elektronsku člansku karta koja u potpunosti zamenjuje fizičku, rezervaciju naslova, automatski podsetnike za vraćanje knjiga, mogućnost produženja zaduženih knjiga i drugo.

Radi funkcionisanja aplikacije u punom obimu potrebno je kreirati veb-nalog. Otvaranje naloga može se obaviti u biblioteci ili slanjem zahteva preko mejla. Mobilnu aplikaciju Biblioteke grada Beograda BISIS mogu da koriste vlasnici „android” i „ajfon” telefona. Zainteresovani je mogu besplatno preuzeti preko „Gugl plej” ili „Epl” prodavnice.

Najmanje naslova iz prirodnih nauka

U Srbiji je 2023. objavljen 12.471 naslov knjiga i brošura, slično kao i 2022. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najveći broj knjiga i brošura objavljen je u oblasti lingvistike, filologije i književnosti (40,2 odsto), a zatim u oblasti društvenih nauka (30,7 procenata). Najmanji broj izdatih naslova nalazi se u oblasti prirodnih nauka (2,3 odsto), religije i teologije (2,5 procenata), filozofije i psihologije (2,6 posto), kao i u oblasti umetnosti (3,8 odsto).