Романтика осваја планету
Омиљени жанрови у Србији су трилери и класици, али и љубавне приче са срећним крајем, а наслови се бирају по препоруци пријатеља и „Тикток” топ-листама
Љубавна литература постала је планетарно популарна током пандемије вируса корона и њена популарност још не јењава. Разлог за то многи налазе у потреби читалаца да побегну од суморне реалности. Један од разлога популарности је пораст броја налога и инфлуенсера на друштвеним мрежама, посебно „Тиктоку”, који су промовисали љубавне романе. Интересовање за романтичним причама са срећним крајем порасло је у САД за 55 одсто па се овом темом бавио и „Њујорк тајмс”. Овај лист је писао да је широм САД отворено већ више од 20 специјализованих, „пинк књижара”, намењених искључиво љубитељима романтике, а отварање још неколико је у најави. То је велики пораст у поређењу с временом пре пандемије када су постојале само две. Феноменом америчких љубавних романима бавио се ове јесени и Танјуг наводећи да је међу писцима романтике и наше „горе лист”, професорка новинарства и комуникација на Универзитету „Пејс” у Њујорку, некадашња београдска новинарка Мирјана Мира Пантић. Она је објавила књигу „Како (не) бити самац у Њујорку од А до Ш”.
Траже се трилери и романи епске фантазије
– Цео живот бавим се писањем. Мени је то својеврсна терапија. Нисам имала на уму да прву књигу напишем на ову тему, једноставно био је то сплет околности. Покушала сам да разумем свој љубавни живот у САД где сам се преселила у раним тридесетим, па сам кренула да пишем приче о својим дејтинг искуствима. Тако је настала и књига која се састоји из 26 прича, колико има и слова у енглеској абецеди – каже Мирјана Пантић за „Магазин”.
Што се тиче феномена специјализованих књижара за љубавне романе или, како их у САД зову, „пинк књижарама” оне нуде доста поджанрова, па се ту могу наћи љубавни романи с елементима фантазије, авантуристички романи, па и они који су окренути хумору или је реч о најједноставнијим љубавним причама са срећним крајем, истиче наша прекоокеанска саговорница.
Тескобу у данима пандемије читаоци у Србији су превазилазили чешће кроз штива популарне психологије која код нас увек има своју бројну публику. Књиге су због изолације најчешће наручивали преко сајта, а када се корона стишала, вратили су се омиљеним трилерима, класицима, али и романтичним причама са срећним крајем.
– У Србији љубавни романи нису први на топ-листи, али друштвене мреже и препоруке пријатеља су и код нас све значајнији чиниоци при одабиру литературе. Очекивано је да и код нас постоји група читалаца која прати нове трендове и радо чита савремене љубавне романе, али љубавни романи не спадају у категорију најчитанијих књига у Библиотеци града Београда. Најчешће читани романи су трилери, породичне саге, епска фантастика и историјски романи. Пратећи интересовања наших корисника, у библиотеци се може наћи издвојен одељак с трилерима или фантастичан кутак, где су књиге епске и научне фантастике – каже Татјана Александров, начелник одељења за рад с корисницама Библиотеке града Београда.
Све више се уз помоћ друштвених мрежа развија и феномен „Бук ток хит”. Најпопуларније књиге бирају читаоци гласањем на „Тиктоку” и препоручују осталим корисницима. Тако се на сајту „Вулкан издаваштва” у овом тренутку издвајају наслови „Да је био са мном” Лоре Наулин, нова сензација је Емили Хенри чије заплете у љубавним односима обожавају тинејџери, али у хитове спадају и драме и трилери. Стивен Кинг је један од најпродаванијих хорор писаца, свако његово дело је тражено, истиче Марија Бошњаковић, пи-ар менаџер ове издавачке куће.
Иво Андрић међу најчитанијим
У Србији ван књижара и сајтова функционише и продаја популарних наслова по јефтинијим ценама „Мој киоск”. С времена на време, на свака два-три месеца, веће трафике имају своје одељке на којима издавачи дају попусте. Тако и „Вулкан”, истиче наша саговорница, одабере десетак наслова које по повољнијим ценама нуди читаоцима у већим киосцима, укључујући и оне који се налазе у тржним центрима.
Не треба заборавити да су српски читаоци одувек волели класике, а међу начитанијим су Достојевски и Сервантес. Телевизијске серије, као недавна „Нобеловац” или екранизација књижевних дела српских писаца као што је роман „Корени” Добрице Ћосића, заслужне су за повећање интересовања јавности за њихова дела.
– Иво Андрић је један од најчитанијих српских писаца у Библиотеци града Београда и свака екранизација његовог књижевног дела или животне приче само је додатни подстицај корисницима библиотеке да читају његове књиге. У протекла два месеца, током приказивања серије „Нобеловац”, приметан је пораст интересовања за његов роман с аутобиографским елементима „На сунчаној страни”, док су романи „На Дрини ћуприја” и „Проклета авлија” увек међу десет најчитанијих дела српске књижевности – каже Татјана Александров.
Да књига има будућност показује податак да се у централну библиотеку у главном граду током прошле године уписало око 160.000 читалаца што је за седам одсто више у односу на 2022. У истом периоду број издатих књига повећан је за девет процената.
У ери дигиталних медија евидентно је да штампана књига не губи своју вредност у односу на конкурентни електронски формат. Подаци показују да постоји све веће интересовање за читање и да су библиотеке организовањем културно-образовних програма, увођењем дигиталних услуга и промовисањем књиге и читања привукле ширу читалачку публику, закључује Татјана Александров.
Најтраженији у библиотекама
Од страних савремених писаца, према подацима централне градске библиотеке, као најчитанији издвајају се Тони Парсонс, Елена Феранте, Гијом Мисо, Ју Несбе, Абдулразак Гурна, Сајмон Сибаг Монтефјоре, Ањес Мартен-Лиган, Орхан Памук.
Од домаћих аутора најчешћи избор наших корисника су Иван Ивањи, Синиша Ковачевић, Ненад Новак Стефановић, Нађа Петровић, Дејан Стојиљковић.
Најчитанији аутори књига за децу су Џон Малам, Метјуз Руперт, Јасминка Петровић, Игор Коларов.
Празнични поклон
Издавачке куће прилагођавајући се околностима и добу године, па тако имају и програм за новогодишње и божићне празнике, а у „Вулкану” уздају се у роман „Најлепши поклон за Ему” писан у новогодишњем руху, немачког аутора под псеудонимом Чарли Џонас.
У фокусу приче је Ема која се суочава с изазовима пошто је остала без мајке, али преокрет се дешава током божићних празника када упознаје младића који осваја њено срце и помаже јој да преброди све тешкоће.
Ова издавачка кућа припрема и поклон-књиге за децу, с материјалом за креативно склапање кућа и зграда од папира подстичући њихову машту.
Апликација, помоћ у библиотеци
Библиотека града Београда је још пре три године покренула апликацију БИСИС, која корисницима пружа читав спектар онлајн услуга: приказ корица и опис садржаја публикације, креирање профила члана, историјат задужења члана и статус чланарине, електронску чланску карта која у потпуности замењује физичку, резервацију наслова, аутоматски подсетнике за враћање књига, могућност продужења задужених књига и друго.
Ради функционисања апликације у пуном обиму потребно је креирати веб-налог. Отварање налога може се обавити у библиотеци или слањем захтева преко мејла. Мобилну апликацију Библиотеке града Београда БИСИС могу да користе власници „андроид” и „ајфон” телефона. Заинтересовани је могу бесплатно преузети преко „Гугл плеј” или „Епл” продавнице.
Најмање наслова из природних наука
У Србији је 2023. објављен 12.471 наслов књига и брошура, слично као и 2022. године, саопштио је Републички завод за статистику. Највећи број књига и брошура објављен је у области лингвистике, филологије и књижевности (40,2 одсто), а затим у области друштвених наука (30,7 процената). Најмањи број издатих наслова налази се у области природних наука (2,3 одсто), религије и теологије (2,5 процената), филозофије и психологије (2,6 посто), као и у области уметности (3,8 одсто).
