Nesuđeni kralj Ukrajine
Za nas koji smo oduvek bili na raskrsnici velikih carstava naravoučenije je jasno – čuvaj se domaćih izdajnika i dobro razumevaj stvarne namere inostranih moćnika
Reč ukrajina znači – granična zemlja. Nama dobro poznat koren reči – kraijna izaziva mnogo teških sećanja na stradanja naših krajišnika. Ne samo u raspadu Jugoslavije već i Drugom svetskom ratu, a pre toga vekovima u moćnom Austrougarskom carstvu. Ukrajina danas gori u velikom ratu, a njeni ljudi, njena kultura, njena zemlja, po ko zna koji put proživljavaju patnju svih naroda koji se nalaze na raskrsnici velikih imperija. Krvava istorija te granične zemlje danas se nastavlja do sada neviđenim razaranjima i stradanjem. Granice Ukrajine oduvek su se pomerale u skladu sa moćnim susedima i njihovim geopolitičkim apetitima. Zapadni deo današnje Ukrajine dugo je bio deo Poljske, jugoistočni deo Rumunije, a zapadnim delom vladala je Austrougarska, pa nemačko carstvo, pa jugoistočnim delom Rusko Carstvo, da bi na kraju Drugog svetskog rata Ukrajina postala republika u sastavu Sovjetskog Saveza. Danas jedan drugi savez već planira kako da posle rata koji ne može da dobije protiv Rusije Ukrajinu raspodeli između Poljske, Rumunije, Nemačke i, naravno, uvek neizbežne Velike Britanije. Pratiti sve preokrete i drame kroz koje su prošli narodi Ukrajine isto je kao pratiti najfantastičniji niz strahovitih sukoba, pogroma, etničkih čišćenja, uništavanja kulture, jezika, običaja, svega. Nije ni čudo što jedna od desnih partija u Ukrajini danas nastupa sa sledećim programom: antiburžoazija, antikapitalizam, antidemokratija, antiglobalizam, antiliberalizam, antibirokratizam, antidogmatizam.
Sudbina jednog austrougarskog aristokrate, koji je već u svojoj devetnaestoj godini sanjao da postane kralj Ukrajine, samo malo odražava složenost fantastične ukrajinske istorije. Nadvojvoda Vilhelm Franc od Austrije rođen je 1895. na jadranskom ostrvu Lošinj na posedu svoje plemićke porodice, koja je pripadala kući Habzburg-Lotringen. Tu počinje dramatična životna priča čoveka koji je rođen u Hrvatskoj, odrastao u Poljskoj, školovao se u Moravskoj, bio kadet u Beču, ratovao u Galiciji i Bukovini, postao ukrajinski nacionalista i vojni komandant, primio ukrajinsko ime Vasil Višivani, bio emigrant u Španiji i Parizu, pisao poeziju, umalo postao kralj Ukrajine, šurovao sa nacističkom Nemačkom, špijunirao za Britaniju i Francusku i, na kraju, umro od tuberkuloze u sovjetskom zatvoru pre nego što su Sovjeti stigli da ga streljaju za sve ono što je radio protiv njih. I ovo je samo osnovna linija života nadvojvode Vilhelma.
Crveni princ
Počelo je stvarno da se zahuktava kada je njegov otac, nadvojvoda Karl Stefan, odlučio da postane poljski patriota, da se preseli u Varšavu, preuzme poljski identitet, decu nauči da budu Poljaci a sinove oženi za devojke iz poljske aristokratije. Sve to sa namerom da postane kralj Poljske a da pritom ne otkaže lojalnost svojoj habzburškoj matici. Međutim, najmlađi sin Vilhelm ide u suprotnom pravcu. Odlučuje se da pobegne u Ukrajinu, da postane ukrajinski nacionalista a time i ljuti protivnik svega onoga što je Poljska. On luta po siromašnim selima Bukovine, upija kulturu stanovništva, pomaže im i pokušava u njima da probudi viša, nacionalna osećanja. Ubogi seljaci daju mu ime Crveni princ. Njegov otac shvata da bi Vilhelm mogao zaista i da odigra važnu ulogu ako se stavi se na čelo Ukrajine, koja bi pod njegovom vlašću postala klijent Austrougarske monarhije. Tako bi ona mogla da parira narastajućoj moći nemačkog carstva. A Nemci prihvataju ideju da Ukrajina postane nezavisna, ali imaju samo jedan cilj: da iz nje izvuku svu pšenicu, a narod podjarme prema svojoj uverenosti u nadmoć nemačke rase i ulogu Slovena da budu sluge. Vilhelm dobija komandu nad 4.000 ukrajinskih vojnika i oficira i kreće u sukobe sa svima koji ne žele da vide kako se stvara nezavisna Ukrajina. Prvo, to su sukobi sa Poljacima, pa sa Rumunima, pa sa carskim Rusima, pa sa boljševičkim Rusima, pa sa belim Rusima. On se smešta u današnji Lavov (nemački Lemberger) i stvara uslove da se tu oformi Nacionalna republika zapadne Ukrajine. Naravno, republika poništava ideju da Ukrajinom vlada kralj.
Godine 1918. Vilhelm dobija naređenje da napusti Ukrajinu. Ne vraća se u Austriju, već se krije po selima Bukovine. Iz Bukovine, koju okupiraju Rumuni, Vilhelm ipak beži u Beč i agituje za nezavisnu Ukrajinu. Javno žigoše Poljsku zbog pogroma izvršenog u Lavovu, izjavljuje da se to ne bi moglo dogoditi u civilizovanoj zemlji. Njegov otac zbog ove izjave zauvek prekida odnose sa Vilhelmom. Vilhelm priprema još jedan, poslednji, upad na teritoriju Ukrajine. U Austriji okuplja 40.000 kozaka, ali pre nego što je bilo šta pokrenuo, ukrajinski republikanci sami pokušavaju da proteraju boljševike. Doživljavaju totalni poraz, a Vilhelm vidi da bi njegova ratna ekspedicija bila nemoguća. U kovitlacu revolucija i sukoba „svih protiv svih” stvorila se jedna, nezavisna Sovjetska Država Ukrajina, pa druga, Zapadna Republika Ukrajina, da bi ipak boljševici pobedili sve pretendente i, godine 1922, uključili sve delove i teritorije Ukrajine u novoosnovani Sovjetski Savez.
Vilhelm pod imenom Vasil Višivani beži u Španiju, pa u Pariz, gde živi aristokratskim životom u salonima velegrada, a notornim životom u noćnim gej klubovima. Vodi biseksualni život, piše poeziju i sarađuje sa ukrajinskom emigracijom. To traje do 1935. godine, kada još jednom mora da pobegne – iz Pariza nazad u Beč – jer njegova ljubavnica Polet Kojuba dospeva na sud zato što bez Vilhelmovog znanja a u njegovo ime vara investitore da ulažu novac u fiktivne poslove. Vilhelm obnavlja kontakte sa nekadašnjim saborcima iz Galicije koji su u Beču stacionirali Organizaciju ukrajinskih nacionalista (OUN). Vilhelm podržava nemačke naciste, koji u napadu na Sovjetsku Ukrajinu, uz podršku trupa OUN, masakriraju poljsko i jevrejsko stanovništvo. Nacisti, naravno, potom odbacuju OUN. Ne pada im na pamet da Ukrajincima omoguće nezavisnu državu. Gestapo ispituje Vilhelma i njegovog brata Karla Albrehta. Karl i pod torturom tvrdi da je Poljak i ne želi da se odrekne svog poljskog identiteta. Vilhelm ostaje privržen ukrajinskim nacionalistima i okreće se protiv nemačkih nacista. Posle rata, francuska i britanska tajna služba angažuju ga da podstiče nacionalistički teror protiv sovjetskih trupa u Ukrajini.
Lažni prijatelji
Zapadni „saveznici”, pa onda protivnici SSSR-a od 1948. do 1952. nizom podstaknutih pobuna i diverzija drže Ukrajinu u poluratnom stanju. Sovjetski Savez organizuje snažnu antiterorističku operaciju i pobune se zaustavljaju. Ukrajinom ovladava mir. Čak i kada se SSSR raspao a Ukrajina prvi put postala istinski samostalna, nezavisna država, mir je opstajao i u samoj Ukrajini i sa naslednicom SSSR-a, Rusijom – sve do 2014. godine, kada Amerika u Ukrajini podstiče haos koji dovodi do ovog krvavog, sudbonosnog, bratoubilačkog rata.
Ko je u Americi taj koji je poželeo da bude „kralj” Ukrajine? Surovo žrtvovanje desetina hiljada mladih života sa ciljem da se potčini Ukrajina organizovao je neko ko je, kako sada jasno vidimo, ipak nesuđeni „kralj” te napaćene zemlje. A ako Ukrajinu, kao što sada najavljuju, ponovo rasparčaju i među sobom podele zemlje nekadašnji vladari, za Ukrajince će to biti još jedan jeziv ciklus borbe za slobodu pod vlašću tuđinaca ili, u najbolju ruku, lažnih prijatelja. Za nas koji smo oduvek bili na raskrsnici velikih carstava naravoučenije je jasno – čuvaj se domaćih izdajnika i dobro razumevaj stvarne namere inostranih moćnika.
